Zbornik radova
STERIJA NA POZORIŠNIM SCENAMA NOVOG SADA I VOJVODINE (OD OSNIVANJA STERIJINOG POZORJA DO DANAS)
Uredila Snežana Savkić
Tokom 2016. godine Sterijino pozorje je, u saradnji sa Pozorišnim muzejom Vojvodine, pokrenulo projekat Sterija na pozorišnim scenama Novog Sada i Vojvodine (od osnivanja Sterijinog pozorja do danas). Kao institucija od izrazitog kulturno-društvenog značaja, Pozorje je kao jedan od svojih vrhovnih principa postavilo poštovanje tradicije, brigu o kulturnom nasleđu i temeljnim vrednostima naše dramske književnosti, pozorišta i kulture uopšte, ali i okrenutost ka budućnosti, ostvarivanju zajedničkih projekata sa institucijama i pojedincima u zemlji i inostranstvu. U istom kontekstu treba sagledati i ovaj projekat koji je korak dalje u pravcu budućih naučno-istraživačkih afiniteta ove institucije. Želeći da podvučemo činjenicu kako je Sterijino pozorje – pored ostalog – igralo i sve više igra ulogu svojevrsnog naučnog Instituta za pozorišnu umetnost (nepostojećeg još uvek u Srbiji), ovim projektom ukazali smo na jedan od važnih ciljeva našeg naučnoistraživačkog angažmana, a to je sistematski naučni rad u oblasti pozorišne umetnosti, koji neće biti ograničen samo na pozorišnu istoriju Novog Sada i Vojvodine.
U saradnji sa Pozorišnim muzejom Vojvodine, značajnom kulturnom institucijom u Novom Sadu, sabrali smo radove na „zadatu temu“ malog dela stalnih saradnika Sterijinog pozorja – ili zaposlenih u njemu – oslanjajući se prevashodno na izvore koje i samo Pozorje poseduje (dokumentaciju, raznovrsnu građu, literaturu). Zadata tema ovaj put nije bila vezana za neku godišnjicu samoga pisca, ali jeste za jubilej Pozorja koje očito već ima zapaženu tradiciju i snažan otisak na srpskoj (i ne samo srpskoj!) kulturnoj mapi. Učesnici u ovoj fazi projekta bili su: prof. dr Sava Damjanov (rukovodilac projekta), dr Miroslav Miki Radonjić (direktor Pozorja), Goran Ibrajter (urednik Festivalskog centra Pozorja), dr Marina Milivojević Mađarev (Akademija umetnosti Novi Sad), dr Zoran Đerić (SNP Novi Sad), dr Isidora Popović (Matica srpska), Ivana Koči (Pozorišni muzej Vojvodine) i msr Snežana Savkić (Filozofski fakultet Novi Sad) čiji su tekstovi, kao doprinos realizaciji projekta, objavljeni u zborniku.