Aleksandar Đinđić
POETSKO-REALISTIČKI SVET PREDSTAVA „NAHOD SIMEON“ I „ŠUMA BLISTA“
Rediteljska poetika Tomija Janežiča u postavkama komada Milene Marković „Nahod Simeon“ i „Šuma blista“
Biblioteka „Ekspozicija“, knjiga 3
Urednik dr Zoran Đerić
Sterijino pozorje, Novi Sad 2019. – str. 160 – ISBN 978-86-85145-67-4
U ovoj studiji autor analizira odlike dramske poetike Milene Marković i paralelno razlaže strukturu scenskih oživotvorenja njenih drama Nahod Simeon (Srpsko narodno pozorište, 2005/2006) i Šuma blista (Atelje 212, 2008/2009) u režiji Tomija Janežiča. Razlaganje rediteljske postavke Đinđić vrši strukturalno, razmatrajući scensku transpoziciju Mileninih tema i simbola, sklop predstava, glumačku igru, rešenje i kreativno korištenje scenskog prostora, scensko svetlo, upotrebu i značenje zvukova i muzike. (…)
U svom istraživanju Janežičeve poetike Đinđić polazi pre svega od ličnog viđenja predstava Nahod Simeon i Šuma blista, kao i od recepcije ovih predstava u našoj kritičarskoj javnosti, ali se, s razlogom, oslanja i na bogatu teoretsku literaturu. Kako najviše pažnje poklanja glumačkom aspektu u ovim predstavama, njegovi oslonci su pre svega Stanislavski, Boleslavski, Strazberg, Mihail Čehov, Grotovski i Tomas Ričards. Pritom on ne pada u iskušenje da Janežiča etiketira i svrsta u neki od «sistema» ili «metoda», već njegovu samosvojnost tumači i u okviru korespondencije sa drugim velikim stvaraocima i teoretičarima glumačke igre.
Đinđić ocenjuje da je ovim predstavama kreirana retko dostignuta komplementarnost između poetsko-dramske artikulacije spisateljice i scenske kreacije reditelja. Režijska realizacija je ne samo i simboliku i poetsku dokumentarnost drame scenski oživotvorila i materijalizovala, nego je simbole, značenja, metafore i reference i dalje razvijala i razgranavala, ali uvek ukorenjeno u dramskoj osnovi. Autorkinu specifičnu dramsku poetiku Janežič je optimalno transponovao u adekvatnu teatarsku poetiku. U tom smislu Đinđić zaključuje da je interakcija između dvoje autora, Milene Marković i Tomija Janežiča, jedna od najznačajnijih i najplodonosnijih saradnji na relaciji dramski pisac-reditelj u savremenom srpskom pozorištu.
dr Svetozar Rapajić
O autoru
Aleksandar Đinđić je rođen 5. oktobra 1980. u Nišu. Diplomirao je glumu na Fakultetu umetnosti Priština u klasi profesora Milana Plećaša (2007). Master tezu Rediteljska poetika Tomija Janežiča u postavkama komada Milene Marković `Nahod Simeon` i `Šuma blista`, pod mentorstvom dr Ivana Medenice, odbranio je 2010. na Fakultetu dramskih umetnosti Beograd.
Doktorski umetnički projekat Vašar na crveno slovo (dokumentarni materijal kao građa za stvaranje predstave) odbranio je decembra 2017. na FDU, pod mentorstvom mr Gordane Marić.
Igrao u pozorištima u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Kruševcu, Lazarevcu, Leskovcu, Pirotu, Čačku… Od značajnih uloga izdvaja dve u predstavama Bitef teatra u komadima Radnici umiru pevajući Olge Dimitrijević i Život stoji, život ide dalje Filipa Vujoševića, kao i uloge u predstavama Farenhajt 451 Narodnog pozorišta Niš, Žabar Narodnog pozorišta Pirot, Triptih o radnicima Gradskog pozorišta Čačak, Hronika palanačkog groblja Kruševačkog pozorišta.
Dobitnik je nagrade za režiju na Međunarodnom festivalu „Majske igre“ u Bečeju za predstavu Mrtvo more R. Domanovića u produkciji SKC Niš.
Selektor je i umetnički direktor novoosnovanog festivala „Bašteatar“ (Festival profesionalnih pozorišnih trupa i nezavisnih produkcija).
Vanredni je profesor na predmetu Gluma na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici. Svoju prvu klasu primio je 2015.