Александар Ђинђић
ПОЕТСКО-РЕАЛИСТИЧКИ СВЕТ ПРЕДСТАВА „НАХОД СИМЕОН“ И „ШУМА БЛИСТА“
Редитељска поетика Томија Јанежича у поставкама комада Милене Марковић „Наход Симеон“ и „Шума блиста“

Библиотека „Експозиција“, књига 3
Уредник др Зоран Ђерић
Стеријино пoзорје, Нови Сад 2019. – стр. 160 – ISBN 978-86-85145-67-4

 

У овој студији аутор анализира одлике драмске поетике Милене Марковић и паралелно разлаже структуру сценских оживотворења њених драма Наход Симеон (Српско народно позориште, 2005/2006) и Шума блиста (Атеље 212, 2008/2009) у режији Томија Јанежича. Разлагање редитељске поставке Ђинђић врши структурално, разматрајући сценску транспозицију Милениних тема и симбола, склоп представа, глумачку игру, решење и креативно кориштење сценског простора, сценско светло, употребу и значење звукова и музике. (…)

У свом истраживању Јанежичеве поетике Ђинђић полази пре свега од личног виђења представа Наход Симеон и Шума блиста, као и од рецепције ових представа у нашој критичарској јавности, али се, с разлогом, ослања и на богату теоретску литературу. Како највише пажње поклања глумачком аспекту у овим представама, његови ослонци су пре свега Станиславски, Болеславски, Стразберг, Михаил Чехов, Гротовски и Томас Ричардс. Притом он не пада у искушење да Јанежича етикетира и сврста у неки од «система» или «метода», већ његову самосвојност тумачи и у оквиру кореспонденције са другим великим ствараоцима и теоретичарима глумачке игре.

               Ђинђић оцењује да је овим представама креирана ретко достигнута комплементарност између поетско-драмске артикулације списатељице и сценске креације редитеља. Режијска реализација је не само и симболику и поетску документарност драме сценски оживотворила и материјализовала, него је симболе, значења, метафоре и референце и даље развијала и разгранавала, али увек укорењено у драмској основи. Ауторкину специфичну драмску поетику Јанежич је оптимално транспоновао у адекватну театарску поетику. У том смислу Ђинђић закључује да је интеракција између двоје аутора, Милене Марковић и Томија Јанежича, једна од најзначајнијих и најплодоноснијих сарадњи на релацији драмски писац-редитељ у савременом српском позоришту.

 

др Светозар Рапајић

 

 

 

О аутору

 

Александар Ђинђић је рођен 5. октобра 1980. у Нишу. Дипломирао је глуму на Факултету уметности Приштина у класи професора Милана Плећаша (2007). Мастер тезу Редитељска поетика Томија Јанежича у поставкама комада Милене Марковић `Наход Симеон` и `Шума блиста`, под менторством др Ивана Меденице, одбранио је 2010. на Факултету драмских уметности Београд.

Докторски уметнички пројекат Вашар на црвено слово (документарни материјал као грађа за стварање представе) одбранио је децембра 2017. на ФДУ, под менторством мр Гордане Марић.

Играо у позориштима у Београду, Крагујевцу, Нишу, Крушевцу, Лазаревцу, Лесковцу, Пироту, Чачку… Од значајних улога издваја две у представама Битеф театра у комадима Радници умиру певајући Олге Димитријевић и Живот стоји, живот иде даље Филипа Вујошевића, као и улоге у представама Фаренхајт 451 Народног позоришта Ниш, Жабар Народног позоришта Пирот, Триптих о радницима Градског позоришта Чачак, Хроника паланачког гробља Крушевачког позоришта.

Добитник је награде за режију на Међународном фестивалу „Мајске игре“ у Бечеју за представу Мртво море Р. Домановића у продукцији СКЦ Ниш.

Селектор је и уметнички директор новооснованог фестивала „Баштеатар“ (Фестивал професионалних позоришних трупа и независних продукција).

Ванредни је професор на предмету Глума на Факултету уметности у Косовској Митровици. Своју прву класу примио је 2015.