Рођен је 1979. године у Новом Саду. Дипломирао 2003. године на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, Одсек глума. Као најбољи дипломирани студент добио је Награду „Предраг Пеђа Томановић“. На Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду магистрирао је 2007. године радом из области акцентологије и докторирао 2011, одбранивши тезу из области експериментално-фонетског испитивања акцената и интонације. Запослен је као редовни професор на Филозофском факултету, где предаје Дикцију, Фонетику и ортоепију и друге предмете који се тичу прозодије и интонације. На Академији уметности студентима Глуме предаје Дикцију с основама српског језика.

Аутор је двадесет и седам научних радова из области фонетике и фонологије стандардног српског језика, експериментално-фонетских испитивања акцента и интонације, нормативне акцентологије и дикције. Коаутор је монографије Фонетика и фонологија: ортоепска и ортографска норма стандардног српског језика (2012) и аутор двеју монографија: Фонетско-фонолошки опис акцената у стандардном српском језику – од специфичног ка општем (2017) и Дикција. О гласу, гласовима, акценту и прозодији у српском језику (2022). Држао је обуку из дикције телевизијским водитељима и презентерима. Као сарадник на сценском говору и лектор учествовао у припреми 75 представа професионалних позоришта широм Србије (обрада текстова стандардног српског језика, дијалекатских текстова, драмâ у стиху).

Двоструки је добитник Стеријине награде за сценски говор (2019. и 2022. године). На 16. међународном фестивалу позоришта „Златна вила“ у Приједору добио је Специјално признање за сценски говор.

Рођена је у Новом Саду 1984. године. Дипломирала је 2008. године на Академији умтности у Новом Саду – Одсек глума на мађарском језику у класи Ђерђа Херњака. Од 2006. до 2018. године била је чланица Позоришта „Деже Костолањи“ (Kosztolányi Dezső)у Суботици. Од 2018. до 2022. радила је као слободна уметница. Од 2022. чланица је СНП-а у Новом Саду. До сада је играла у више од 50 представа.

Важније представе: Молијер (2006, НП Суботица), Урби ет Орби (2006, Позориште „Деже Костолањи“ Суботица), Четврта сестра (2006. НП Суботица), Отело (2009, Vigszinhaz Будимпешта), One girl show (2011), Passport 1,3  (2012), Човекова комедија (2013), Руже  (2013), Тишина (2014), Лилиом (2015), Облак у панталонама (2017), The End (2018) – све у Позоришту „Деже Костолањи“ Суботица, Хасанагиница (2018, Новосадско позориште), Ана Карењина (2019, Новосадско позориште), Дабогда те мајка родила (2020, Атеље 212, Београд), Fahrenheit 451 (2022, Позориште „Радноти“ Будимпешта), Била једном једна земља (2023, Српско народно позориште Нови Сад), Скупљачи перја (2023, Српско народно позориште Нови Сад).

Награде: Најбоља млада глумица, Фестивал Кишварда (Танго/Молијер) 2007, Најбоља млада глумица, Фестивал професионалних позоришта Војводине (Урби ет Орби) 2008, Најбоља млада глумица, Стеријино позорје (Урби ет Орби) 2008, Патакијев прстен (One girl show) 2011, Најбоља глумица/награда за иновативност, Фестивал монодраме и пантомиме Земун (One girl show), Најбоља глумица, Бефемон, Бечеј (One girl show) 2021,  Награда Бодрогвари Ференц, град Суботица 2013, Награда Прима Јуниор, Будимпешта 2014, Стеријина награда за најбољу глумицу, Стеријино позорје (Хасанагиница) 2019,
Најбоља глумица, Фестивал професионалних позоришта Војводине (Хасанагиница) 2019, Специјална награда, позоришни фестивал Thealter, Сегедин (Хасанагиница и Облак у панталонама), Најбољи глумац у години 2020/21. на мађарском говорном подручју, Удружење мађарских критичара (Ана Карењина), Најбоља глумица Фестивал Кишварда (Ана Карењина) 2020, Најбоља глумица, Борини дани Врање (Ана Карењина) 2021, Grand Prix, Буцини дани Александровац (Употреба човека) 2021, One girl show, Специјална награда, Будимпешта 2023, Grand Prix, Буцини дани Александровац (Ана Карењина) 2023.

Композиторка. Рођена је 1974. године. Завршила Факултет музичке уметности у Београду, Одсек композиција у класи Зорана Ерића и Срђана Хофмана, а затим наставила усавршавање на магистарским студијама у Салцбургу на Универзитету Моцартеум на катедри за композицију и оркестрацију у класи Р. Фебела. У оквиру њеног опуса значајно место заузима  музика за позориште и филм.

Музика Ирене Поповић награђивана је широм земље и света: добитница је три Стеријине награде и то за представе Коштана (2014) и Родољупци (2016), обе у режији Андраша Урбана, док су  на Стеријином позорију 2019. године награђене све три музике које су се те године нашле у конкуренцији (Хасангиница и М.И.Р.А., у режији Андраша Урбана и Каролина Нојбер у режији Кокана Младеновића).

Осим Стеријиних награда издвајамо и две  награде на Међународном фестивалу малих сцена у Ријеци, три награде на Фестивалу професионалних позоришта Војводине, награду за најбољу музику на Сусретима позоришта/казалишта у БиХ/Брчко дистрикт, специјалну награду за музику на позоришном фестивалу Дани комедије у Јагодини, специјалну награду за музику на Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу, две награде за најбољу позоришну музику на Позоришним/казалишним играма у БиХ/Јајце, награду за најбољу музику на позоришном фестивалу БиХ драме у Зеници, награду за најбољу музику у Шапцу на позоришном фестивалу Позоришно пролеће, награду за најбољу музику на филмском фестивалу у Анталији, специјалну награду за најбољу музику на позоришном фестивалу Театар фест у Бања Луци, награду за најбољу музику на позоришном фестивалу у Нишу…

У Народном позоришту Београд режирала је и компоновала оперу Деца по тексту Милене Марковић за коју је награђена Наградом града Београда „Деспот Стефан Лазаревић“ (2023).

Композиције Ирене Поповић изводе се на многобројним фестивалима, а њена дела су на репертоару еминентних уметника и камерних ансамбала. Најизвођеније композиције: Сломљена опера срца мог за гудачки оркестар, Моцарт, лустер, лустик или десет комада с певањем налик опери за солисте, рок бенд, дечји хор и камерни ансамбл, Тишина и ништа за шаптача и клавир, Litle NOIZ за гудачки квартет, Увертира Ајнштајнови снови / музика за замишљене оперске сцене за симфонијски оркестар, Змијски цар који је појео слона за симфонијски оркестар…

Основала је уметничку групу Прерађивачка индустрија музичког материјала  и вокално уметничко друштво жена у експанзији Oh, meine liebe Constanze које обједињује разнолике видове уметничког изражавања.

Живи у Београду, а сања море…

Рођен 1948. у Глибодолу (Хрватска). Стекао је докторат на Економском факултету у Осијеку с темом о примени маркетиншких концепата у позоришној уметности, дипломирао на Управном студију Правног факултета у Загребу те апсолвирао на Шумарском факултету у Загребу. Аутор је научних радова о маркетингу у позоришним активностима и примени иновација у управљању.

Професионалну каријеру започео је 1974. године у Међународном клубу студентског пријатељства као уредник културног програма, а од 1975. до 1982. године радио је у Центру за културне активности где је био  руководилац реализације програма, посебно посвећен адаптацији и отварању музичко-сценских центара „Кулушић“ и „Лапидариј“ те оживљавању слободних и алтернативних позоришних група, пројеката и плесних ансамбала („Поздрави“, „Хистриони“, „Актер“, „Zagreb Theatar Company“, „Загребачки плесни ансамбл“, „Студио за сувремени плес“ и „Коморни ансамбл слободног плеса“). Био је и менаџер трупе „Zagreb theatar company“ на великој америчкој турнеји представе Ослобођење Скопја Душана Јовановића у режији Љубише Ристића.

Од 1982. до 2018. водио је Сатиричко казалиште „Јазавац“, касније преименовано у „Керемпух“, остварујући значајне успехе у позоришту.

Обављао је и важне градске дужности у Загребу, као директор Културног сектора за Универзијаду ’87, заменик начелника Градског уреда за образовање, културу и спорт, члан градског већа града Загреба за образовање културу и спорт.

Активан је и у друштвено одговорним улогама, па је тако био председник Заједнице културно-умјетничких друштава Града Загреба и Загребачке регије; члан Програмског већа Хрватске радио телевизије; председник Управног вијећа Галерије Кловићеви двори; члан Повјеренства за споменике, спомен плоче и сличне предмете Града Загреба и члан Повјеренства за одабир програма/пројеката из подручја промицања људских права; водитељ радне групе при Одбору за јавна признања Скупштине Града Загреба за доделу Награде Града Загреба у категорији музика, позориште и филм. Био је и члан Надзорног одбора Загреб филма; члан Надзорног одбора издавачке куће „АГ Матош“, те је у два мандата вршио дужност председника Казалишног вијећа  ХНК Загреб.

Примио је бројна признања и награде, укључујући посебно признање Хрватског друштва драмских умјетника за изузетан допринос хрватском глумишту, Награду града Загреба, два пута и  Орден Ред Данице Хрватске с ликом Марка Марулића за особите заслуге за културу. Од 2002. године био је на дужности извршног продуцента Казалишта Ulysses, а од 2018. до данас управник Казалишта Ulysses.

Рођен 1971. године у Никшићу (Црна Гора). Дипломирао позоришну и радио продукцију на Факултету драмских уметности у Београду 2000. године. Исте године Универзитет уметности му је доделио награду за најбољег дипломираног студента у школској 1999/2000. години. На истом факултету је 2004. године магистрирао продукцију у области драмских уметности.

Редовни је професор на Факултету драмских умјетности Универзитета Црне Горе и руководилац студијског програма Драма и позориште. Од 2008. до 2015. године био је директор Црногорског народног позоришта и министар културе у Влади Црне Горе (2016-2017). Члан је Савјета Лексикографског центра и Института за језик и књижевност „Петар II Петровић Његош“ Црногорске академије наука и умјетности и Управног одбора Матице црногорске. Члан је Црногорског ПЕН центра.

Основно поље рада обухвата област савремене позоришне продукције у оквиру које је био продуцент већег броја представа и фестивала (Бијенале црногорског театра, Котор АрТеатар премијере). Уметнички је креирао седам позоришних сезона Црногорског народног позоришта. Представе чији је био продуцент, као и остале продукције са репертоара гостовале су на водећим позоришним фестивалима у земљи и иностранству (Бијенале црногорског театра, ФИАТ, Град театар, БИТЕФ, МЕСС Сарајево, Стеријино позорје, Охридско лето, Југословенски позоришни фестивал „Без превода“, Дани сатире Фадила Хаџића, НЕТА фестивал и др.) и добијале значајне позоришне награде. Учесник је бројних националних и међународних конференција и пројеката из области сценских уметности, медија, менаџмента у култури и културне политике. Био је члан различитих тела и одбора домаћих и међународних организација и мрежа (CD Cult, Балканкулт, Pro Helvetia, НЕТА, ЕТЦ). Био је члан редакције часописа за позоришну и изведбену умјетност Гест. Током 2015. студијски је боравио у САД у оквиру програма International Visitor Leadership Program (Community Building through the Arts, United States Department of State, Bureau od Educational and Cultural Affairs).

Аутор је књига Kultura Page, Продукција значења, Свијет умјетничких професија: Драма и позориште и Позориште као капитал, као и уредник и коуредник преко десет публикација и зборника радова.