Predrag Jakšić
MOTIV SAMOUBISTVA U DRAMSKOM STVARALAŠTVU BILJANE SRBLJANOVIĆ
Biblioteka „Sinteze“
Urednik dr Miroslav Radonjić
Sterijino pozorje, Novi Sad 2023. – str. 354 – ISBN 978-86-85145-91-9
Nikada nije lako odrediti šta su ključni motivi nekog dramskog opusa. Učestalost pojavljivanja konkretnog motiva može se smatrati potvrdom ključnog značaja. I raznovrsnost njegovog prikazivanja ukazuje na mogućnost da se radi o ključnom motivu. Takođe, tu je značaj koji motiv ima u narativu, u samoj drami, a što može biti značaj „integracione tačke” ili značaj za „razrešenje” neke priče. Odnos ostalih motiva prema predmetnom motivu još je jedan od pokazatelja koji ističu ključnu ulogu određenog ili određenih motiva. To takođe može biti perspektiva iz koje se posmatra sve ostalo. Ukoliko se složimo da odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, te da bi gore nabrojani pristupi, sami za sebe ili svi zajedno, mogli biti relevantni za određivanje ključnog motiva dramskog dela pojedinog autora, utoliko u ovom radu pokazujemo da je samoubistvo jedan od ključnih, ako ne i ključni motiv u dramama Biljane Srbljanović. Dokazujemo da je motiv samoubistva na različite načine prisutan u svim dramama ove autorke koje istražujemo, da je samoubistvo i u podtekstu pojedinih drama, te da su neke od njih upravo drame o samoubistvu. Pokazujemo da je samoubistvo kao motiv uzročno-posledično povezano kako sa tranzicionim periodom jugoslovenskog / srpskog društva u kojem su predmetne drame nastale, periodom kojim se autorka uglavnom bavi u svojim „domaćim” dramama, ali tako i sa potrošačkim, nihilističkim društvom Zapada (zapadne Evrope i Amerike), zbog čega njen dramski opus i uz pomoć ovog univerzalnog motiva dobija daleko veći značaj od društveno-istorijskog konteksta u kom je nastao. Budući da je samoubistvo, kao jedan od nerazrešenih filozofskih problema i akutnih psiholoških i društvenih fenomena, u direktnoj vezi sa pitanjem apsurda, bilo da apsurd posmatramo kao večito ambivalentno pitanje humanističkih nauka, bilo da ga posmatramo teatrološki u vezi sa tzv. teatrom apsurda ili teatrom poruge, istražujemo kako je autorka gradila svoj dramski svet apsurda i na koje je sve načine u tom svetu istaknut motiv samoubistva. Pokazujemo da su religijske reference vezane za motiv samoubistva u konkretnim situacijama izuzetno značajne za tumačenje ovih drama, kao i za pronalaženje stvarnog mesta i značaja motiva samoubistva u dramskom opusu Biljane Srbljanović (…)
(iz uvoda)
O AUTORU
Predrag Jakšić (1972) diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a zatim i na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na katedri Dramaturgija, gde je završio i master studije. Proglašen je za studenta generacije Fakulteta dramskih umetnosti, a od strane Katedre za dramaturgiju nagrađen je nagradom „Josip Kulundžić“. Doktorsku disertaciju „Motiv samoubistva u dramskom stvaralaštvu Biljane Srbljanović“ odbranio je 2021. godine na istom fakultetu na naučnim studijama Teorija dramskih umetnosti, medija i kulture. Autor je knjiga iz teorije dramskih umetnosti Fenomen talačke situacije / Dramaturška studija fenomena talačke situacije na filmu (2014), Otključavanje filma (2020) i Maske „Hadersfilda“ (2023). Autor je knjige iz teorije medija i kulture „Kriptorijaliti: strategija medijske obmane“ (2019). Učestvovao je na mnogim naučnim skupovima u Republici Srbiji i ima značajan broj objavljenih naučnih radova. Scenarista je i reditelj igranog filma Povratak (2017) i kratkog filma Pesnik (2013). Po njegovim dramama postavljene su istoimene pozorišne predstave Andrić, nenapisani roman i Misuri, a objavio je i drame Oče, naš, Kooperton 1244, U ono vreme, zlatno vreme i Nečovek i Nežena, kao i pet zbirki poezije. Po zbirkama poezije Haljine okaljane i Škrgut zuba, realizovna je radio dramatizacija Škrgut zuba u produkciji Radio Beograda. Dobitnik je nagrade „Zlatna značka“ Književno-prosvetne zajednice Srbije, 2014. Član je Udruženja književnika Srbije.