NOVA SRPSKA DRAMA, 2007–2015.
Priredio Zoran Đerić
Biblioteka „Antologije“
Urednik dr Zoran Đerić
Sterijino pozorje, Novi Sad 2016. – 366 str. – ISBN 978-86-85145-48-3
Zašto ’Nova srpska drama’
U nameri da dodatno stimuliše domaće dramsko stvaralaštvo, istovremeno ukazujući i na nedovoljno premijernih izvođenja domaćih autora, Sterijino pozorje pokrenulo je 2007. konkurs za originalni domaći dramski tekst. (…) Prošlo je devet godina. Pred nama je devet drama. Neke od njih su već inscenirane, dok se čeka na inscenaciju preostalih. Ipak, smatrali smo da im je mesto pod koricama jedne knjige. Istovremeno, da se vidi šta su dometi iz dramaturških opusa pojedinih autora, a potom i presek poslednje decenije u srpskoj dramaturgiji. Pa čak i u tom smislu, pred nama je novum. Otuda i naziv Nova srpska drama.
Nije reč o antologiji, jer su ovde predočene drame koje su jednom već bile izabrane. Pri tom, drame, a potom i autore, birali su različiti žiriji. Ipak, u suštini ove knjige je izbor, višestruki. Najpre su ove drame izabrane među stotinama koje su pristizale na konkurs. Za devet godina pristiglo je gotovo hiljadu drama. Nagrađene drame su svake godine objavljivane u časopisu Scena. To je bio, takođe, još jedan izbor. A sada smo odlučili da ih objavimo zajedno, u jednom, reprezentativnom izdanju, kako one to zavređuju.
Redosled autora i drama je hronološki. Od prvonagrađene Možda smo mi Miki Maus Maje Pelević, iz 2007, do drame Ilustrovana enciklopedija nestajanja Božidara Kneževića, koja je nagrađena 2015. godine. Dva autora su nagrađena 2008, Filip Vujošević za tekst Ronalde, razumi me i Branislava Ilić za Telo. Petar Mihajlović je pobedio 2009. dramom Radnička hronika. Saša Večanski je dobio nagradu 2010. za Reciklirani zločin. Vojislav Savić je za dramu Odlazak u krasni nagrađen je 2011. Konkurs nije bio raspisivan 2012, da bi 2013. pobedio LJubiša Vićanović i drama Nečiste sile. Pobednica za 2014. je Olga Dimitrijević i drama Kako je dobro videti te opet.
Nećemo se ovde upuštati u analizu nagrađenih drama. Nećemo pokretati ni probleme nove dramaturgije. Prepuštamo to onima koji ovu knjigu budu držali u rukama.
Zoran Đerić