НОВА СРПСКА ДРАМА, 2007–2015.
Приредио Зоран Ђерић
Библиотека „Антологије“
Уредник др Зоран Ђерић
Стеријино пoзорје, Нови Сад 2016. – 366 стр. – ISBN 978-86-85145-48-3
Зашто ’Нова српска драма’
У намери да додатно стимулише домаће драмско стваралаштво, истовремено указујући и на недовољно премијерних извођења домаћих аутора, Стеријино позорје покренуло је 2007. конкурс за оригинални домаћи драмски текст. (…) Прошло је девет година. Пред нама је девет драма. Неке од њих су већ инсцениране, док се чека на инсценацију преосталих. Ипак, сматрали смо да им је место под корицама једне књиге. Истовремено, да се види шта су домети из драматуршких опуса појединих аутора, а потом и пресек последње деценије у српској драматургији. Па чак и у том смислу, пред нама је новум. Отуда и назив Нова српска драма.
Није реч о антологији, јер су овде предочене драме које су једном већ биле изабране. При том, драме, а потом и ауторе, бирали су различити жирији. Ипак, у суштини ове књиге је избор, вишеструки. Најпре су ове драме изабране међу стотинама које су пристизале на конкурс. За девет година пристигло је готово хиљаду драма. Награђене драме су сваке године објављиване у часопису Сцена. То је био, такође, још један избор. А сада смо одлучили да их објавимо заједно, у једном, репрезентативном издању, како оне то завређују.
Редослед аутора и драма је хронолошки. Од првонаграђене Можда смо ми Мики Маус Маје Пелевић, из 2007, до драме Илустрована енциклопедија нестајања Божидара Кнежевића, која је награђена 2015. године. Два аутора су награђена 2008, Филип Вујошевић за текст Роналде, разуми ме и Бранислава Илић за Тело. Петар Михајловић је победио 2009. драмом Радничка хроника. Саша Вечански је добио награду 2010. за Рециклирани злочин. Војислав Савић је за драму Одлазак у красни награђен је 2011. Конкурс није био расписиван 2012, да би 2013. победио Љубиша Вићановић и драма Нечисте силе. Победница за 2014. је Олга Димитријевић и драма Како је добро видети те опет.
Нећемо се овде упуштати у анализу награђених драма. Нећемо покретати ни проблеме нове драматургије. Препуштамо то онима који ову књигу буду држали у рукама.
Зоран Ђерић