Na 59. Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“ u Zaječaru predstavljene Sabrane drame Joakima Vujića
jun 2023.
Nesporna je činjenica da je Vujić umnogome neuhvatljiva, neobčna, počesto i raz(l)uđena pojava srpske kulturne prošlosti, koja izmiče definitivnim sudovima. Uostalom, životni putevi Joakimovi, zapetljani i često nedokučivi, unekoliko su izmicali uobičajenim okvirima životne logike. Procesi koje je sprovodio na polju organizacije srpskog teatarskog života, često su se kretali van uobičajene logike takvih istorijskih procesa. Jedina logika koja je Joakima uistinu definisala bila je ona koja ne mora da prati ni život ni istoriju, ona, sama po sebi neuhvatljiva – pozorišna logika. Ocena iz 1987. o nerazrešivim zagonetkama koje prate ličnost i delo Joakima Vujića stoga stoji i dan-danas, a izvesno je da će i ostati jedna od konstanti srpske kulture – zapisala je Isidora Popović u predgovoru Sabranih drama Joakima Vujića koje je priredila.
Predstavljanjem ovog značajnog izdanja Sterijinog pozorja, povodom 250 godina od rođenja i 175 godina od smrti poznatog dramskog pisca, koga s pravom nazivaju ocem našeg pozorišta, započeo je bogat prateći program ovogodišnjeg Festivala profesionalnih pozorišta Srbije u Zaječaru.
Ovo izdanje sadrži 17 sačuvanih drama Joakima Vujića, od 28 poznatih i mala je verovatnoća da preostalih 11 rukopisa bude pronađeno. Bilo bi to ravno čudu, budući da je deo rukopisa stradao u bombardovanju Narodne biblioteke u Beogradu 1941. a za neke od njih nema traga – kazao je Goran Ibrajter, član Uređivačkog odbora ovog izdanja Sterijnog pozorja.
Govoreći o knjizi, Ibrajter je podsetio da je Vujić temeljio srpsko pozorište u koje je odmah uneo evropske vrednosti i to ne samo što je radio posrbe tada aktuelnih dramskih tekstova, već time što je u naše pozorište doneo tradiciju prosvetiteljstva.
Joakim Vujić je bio poklonik slobode u najboljem smislu te reči, a sloboda jeste jedan od ideala prosvetiteljstva i provejava u njegovim dramama i dramskom stvaralaštvu. Mislim da je upravo tu tačka od koje treba poći u savremenim insenacijama – smatra Ibrajter, koji se dotakao i činjenice da se Vujićeva dela retko nalaze na našim scenama, da se retko inscenira i da se često govori da je on pase, naivan pisac i da danas nije igriv.
Pozitivan primer je kragujevačko pozorište u kome je Anđelka Nikolić režirala predstavu Negri ili ljubov ko sočelovekom svojim i pokazala da se i danas, polazeći od Joakima Vujića, i te kako može napraviti uzbudljiva i jako dobra predstava – kazao je Goran Ibrajter.
Recenzent Sabranih drama Joakima Vujića, Milivoje Mlađenović, kazao je da je Sterija Popović otac naše drame, a Joakim Vujić našeg pozorišta.
Tu razliku, jedan od onih koji su pisali o Joakimu, Pavle Popović, sublimira sa četiri reči: ovaj prevodi, a onaj piše. I u tome je značaj Joakima Vujića između ostalog, jer je on imao uvid u originalnu, savremenu dramu u tom trenutku u Evropi. Takođe je istina da je Sterija sasvim drugačiji književnik od Joakima i da je imao veće obrazovanje od Joakima, ali Vujić je imao ulogu pozorišnog animatora, pozorišnog organizatora i stvaranja institucionalnog pozorišta u Srbiji – ocenjuje Milivoje Mlađenović.
Prema njegovim rečima, Isidora Popović je priređujući dramska dela Vujića, ukazala na teškoće koje su pratile razvoj srpskog pozorišta i pre pojave Joakima Vujića. Ilustrovala je to podatkom da je 1813, kada je Joakim u peštanskoj Rondeli izveo Kreštalicu, stupio na teren kojim se niko nije bavio, ni približio.
Nadalje, ona ukazuje na dramatičnost tog pozorišnog misionarstva: Joakim nije smatrao da je ispod njegovog dostojanstva igrati pred prostom publikom i praviti joj „uveselenije“. Dakle, Joakim je bio ne samo otac srpskog pozorišta nego i pozorišne publike – navodi Mlađenović.
Dodaje takođe da su Joakimove drame sabrane u jednoj knjizi dragocene i predstavljaju nepresušni izvor nesvakidašnjeg zvuka arhaičnog slavenoserpskog jezika. NJegova frazeologija danas zvuči veoma poetično i neobično sveže, možda i zbog toga što potpuno odudara od melodije savremenog scenskog govora.
U Sabranim dramama Joakima Vujića, osim bitnih teatrografskih podataka, koji se tiču izvođenja njegovih drama ne samo na našim scenama, nalazi se i hronologija piščeva života i njegovog pozorišnog rada, a važan deo ove knjige, s obzirom na jezik kojim se Joakim Vujić koristio, je i rečnik nepoznatih i manje poznatih reči.
Jelena Bujdić (Iz festivalskog Biltena)
