На 59. Фестивалу професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ у Зајечару представљене Сабране драме Јоакима Вујића
јун 2023.
Неспорна је чињеница да је Вујић умногоме неухватљива, необчна, почесто и раз(л)уђена појава српске културне прошлости, која измиче дефинитивним судовима. Уосталом, животни путеви Јоакимови, запетљани и често недокучиви, унеколико су измицали уобичајеним оквирима животне логике. Процеси које је спроводио на пољу организације српског театарског живота, често су се кретали ван уобичајене логике таквих историјских процеса. Једина логика која је Јоакима уистину дефинисала била је она која не мора да прати ни живот ни историју, она, сама по себи неухватљива – позоришна логика. Оцена из 1987. о неразрешивим загонеткама које прате личност и дело Јоакима Вујића стога стоји и дан-данас, а извесно је да ће и остати једна од константи српске културе – записала је Исидора Поповић у предговору Сабраних драма Јоакима Вујића које је приредила.
Представљањем овог значајног издања Стеријиног позорја, поводом 250 година од рођења и 175 година од смрти познатог драмског писца, кога с правом називају оцем нашег позоришта, започео је богат пратећи програм овогодишњег Фестивала професионалних позоришта Србије у Зајечару.
Ово издање садржи 17 сачуваних драма Јоакима Вујића, од 28 познатих и мала је вероватноћа да преосталих 11 рукописа буде пронађено. Било би то равно чуду, будући да је део рукописа страдао у бомбардовању Народне библиотеке у Београду 1941. а за неке од њих нема трага – казао је Горан Ибрајтер, члан Уређивачког одбора овог издања Стеријног позорја.
Говорећи о књизи, Ибрајтер је подсетио да је Вујић темељио српско позориште у које је одмах унео европске вредности и то не само што је радио посрбе тада актуелних драмских текстова, већ тиме што је у наше позориште донео традицију просветитељства.
Јоаким Вујић је био поклоник слободе у најбољем смислу те речи, а слобода јесте један од идеала просветитељства и провејава у његовим драмама и драмском стваралаштву. Мислим да је управо ту тачка од које треба поћи у савременим инсенацијама – сматра Ибрајтер, који се дотакао и чињенице да се Вујићева дела ретко налазе на нашим сценама, да се ретко инсценира и да се често говори да је он пасе, наиван писац и да данас није игрив.
Позитиван пример је крагујевачко позориште у коме је Анђелка Николић режирала представу Негри или љубов ко сочеловеком својим и показала да се и данас, полазећи од Јоакима Вујића, и те како може направити узбудљива и јако добра представа – казао је Горан Ибрајтер.
Рецензент Сабраних драма Јоакима Вујића, Миливоје Млађеновић, казао је да је Стерија Поповић отац наше драме, а Јоаким Вујић нашег позоришта.
Ту разлику, један од оних који су писали о Јоакиму, Павле Поповић, сублимира са четири речи: овај преводи, а онај пише. И у томе је значај Јоакима Вујића између осталог, јер је он имао увид у оригиналну, савремену драму у том тренутку у Европи. Такође је истина да је Стерија сасвим другачији књижевник од Јоакима и да је имао веће образовање од Јоакима, али Вујић је имао улогу позоришног аниматора, позоришног организатора и стварања институционалног позоришта у Србији – оцењује Миливоје Млађеновић.
Према његовим речима, Исидора Поповић је приређујући драмска дела Вујића, указала на тешкоће које су прaтиле развoј српског позоришта и пре појаве Јоакима Вујића. Илустровала је то податком да је 1813, када је Јоаким у пештанској Рондели извео Крешталицу, ступио на терен којим се нико није бавио, ни приближио.
Надаље, она указује на драматичност тог позоришног мисионарства: Јоаким није сматрао да је испод његовог достојанства играти пред простом публиком и правити јој „увеселеније“. Дакле, Јоаким је био не само отац српског позоришта него и позоришне публике – наводи Млађеновић.
Додаје такође да су Јоакимове драме сабране у једној књизи драгоцене и представљају непресушни извор несвакидашњег звука архаичног славеносерпског језика. Његова фразеологија данас звучи веома поетично и необично свеже, можда и због тога што потпуно одудара од мелодије савременог сценског говора.
У Сабраним драмама Јоакима Вујића, осим битних театрографских података, који се тичу извођења његових драма не само на нашим сценама, налази се и хронологија пишчева живота и његовог позоришног рада, а важан део ове књиге, с обзиром на језик којим се Јоаким Вујић користио, је и речник непознатих и мање познатих речи.
Јелена Бујдић (Из фестивалског Билтена)
