Beseda na otvaranju 67. Sterijinog pozorja

MIODRAG TABAČKI, scenograf i kostimograf

Poštovani ljubitelji pozorišne umetnosti i pozorišni poslenici, veliko mi je zadovoljstvo da vam svima poželim dobrodošlicu.

Počastvovan sam i ponosan što sam u prilici da otvorim naš najveći i najznačajniji pozorišni festival, šezdeset sedmo STERIJINO POZORJE. Ovaj povod budi u meni sećanja na moj prvi, za mene najznačajniji dolazak na Pozorje, i tada prestižni jugoslovenski festival. Podeliću sa vama to sećanje kroz jednu anegdotu.

Predstava Slovenskog ljudskog gledališča Celje Igrajte tumor u glavi i zagađenje vazduha Dušana Jovanovića, u režiji Ljubiše Ristića, 1976. godine, igrana je u dva prostora – na sceni u pozorištu, ali i u obližnjoj zgradi u kojoj je bila smeštena „novinska agencija”. Predstava je počinjala ispred zgrade pozorišta, koje je bilo „zabarikadirano” od strane glumaca, tako što glumac (pokojni Maks Furijan), sačekuje gledaoce pa, budući da su se glumci zaključali u zgradu pozorišta gde  štrajkuju, on odvodi publiku u „novinsku agenciju” u kojoj se igra prvi deo predstave. Tu publika dobija informacije vezane za zabarikadirano pozorište. Nakon toga, predvođena Maksom Furijanom, publika odlazi do pozorišta, nasilno ulazi probijajući vrata, „osvaja” i zauzima gledalište i nastavlja da prati predstavu koja se igra na praznoj sceni. Drugi deo predstave završava se tako što se na pozornici pojavljuje gledalište gde u ložama sede glumci i metaforično oslikavaju i označavaju ogledanje gledališta u igralištu i obrnuto… No, da bi se do svega toga došlo, neophodno je bilo da se „provali” u samu zgradu pozorišta.

U Novom Sadu smo igrali predstavu u staroj zgradi SNP-a. Počinjala je ispred same zgrade, ispred ulaza, kod Dunavskog parka. Redakciju smo smestili i impovizovali u fiskulturnoj sali bivšeg Sokolskog doma, sa druge strane ulaza u pozorište, a pod istim krovom, s magućnošću da publika uđe u nju sa ulice, ali i na druga vrata koja salu povezuju sa holom pozorišta. To su bila vrata koja je trebalo provaliti i ući u pozorište. Čin tog nasilnog ulaska dramaturški je bio od velikog značaja. Ja sam se pomešao sa publikom; stajao sam iza Miše Hadžića, bilo je mnogo publike, nije bilo prevoda, ali kada se osetilo da će se gledaoci seliti u drugi proctor, par viđenih gledalaca i velikih autoriteta krenuli su polako da se probijaju ka vratima koja je trebalo „obiti i provaliti”, a obezbađenje, koje ih je „čuvalo”, sasvim sam siguran, ljubazno bi otvorilo vrata da cenjeni gosti udobno napuste prostor. Brzinom munje uspeo sam da izletim iz sale, utrčim u hol pozorišta, nalegnem i naslonim se svom snagom na vrata i sprečim da se otvore pre nego što je planirano da budu probijena.

To je bilo moje prvo pojavljivanje na Pozorju. Prva scenografija, prva kostimografija, ali i moje simbolično, fizičko i doslovno učestvovanje u provaljivanju i „osvajanju” pozorišta.

Zahvalan sam Sterijinom pozorju što mi ukazuje čast da otvorim Festival našeg nacionalnog pozorišta koje nosi ime velikog srpskog pisca. Istovremeno, doživljavam to kao priznanje i podršku mojoj profesiji koja s ljubavlju, poštovanjem i verno nadgrađuje slikom, kreira, osmišljava i vizuelnom komponentom prati našeg dramskog pisca. Pisac je za mene ZVEZDA, a najbitnija karika i pokretač svega na sceni i u pozorišnom činu jeste dramski tekst. S velikim zadovoljstvom i uspehom radio sam takstove naših klasika, Sterije, Nušića, Njegoša… kao i mlađih pisaca, mojih savremenika, Ljubomira Simovića, Dušana Kovačevića, Vladimira Arsenijevića, Milosava Marinovića… i radovao se svakom uspehu na ovom velikom festivalu. Sa željom da se naši klasici i savremenici i dalje igraju u našim, ali i u stranim pozorištima, a uz želju da se pojave i novi, mladi dramski pisci, proglašavam 67. festival Sterijino pozorje otvorenim.

MIODRAG TABAČKI
(Kikinda, 1. maj 1947)

Scenograf i kostimograf. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Perlezu i Zrenjaninu. Iako je primljen na Odsek kostimografije na beogradskoj Akademiji, upisao se na arhitekturu, gde je studije završio 1972, a na studijama scenografije na Akademiji za pozorišnu umetnost diplomirao je 1974. Od 1978. je angažovan na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, najpre kao docent, od 1983. je vanredni, od 1988. redovni profesor. Kao scenograf i kostimograf gostovao je širom Jugoslavije, skice je izlagao na izložbama u Novom Sadu, Splitu, Sarajevu, Zagrebu, Parizu, Beogradu, Skoplju, Budimpešti, Klermon-Feranu, Dortmundu, Nju Orleansu, Tel Avivu, Manili, Seulu; četiri puta je učestvovao na Kvadrijenalu scenografije i kostimografije u Pragu (1979, 1983, 1987, 1991), tri puta na Trijenalu scenografije i kostimografije Sterijinog pozorja u Novom Sadu (1981, 1984, 1990) i više puta na Majskom i Oktobarskom salonu ULUPUDS-a u Beogradu.

Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja: Nagrade SANU iz Fonda Ivana Tabakovića;

Sterijine nagrade (1982, 1996, 1998, 1999, 2009 – Nagrada za naročite zasluge na unapređenju domaće pozorišne umetnosti i kulture); Nagrade „Ardalion“, Jugoslovenski pozorišni festival, Užice (1996, 1997, 1999, 2000, 2003); Zlatnog lovorovog vijenca, Festival MESS Sarajevo (1982); Nagrade Susreta profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“ (1977, 1992, 2010); Nagrade „Zlatni beočug“ Kulturno-prosvetne zajednice Beograd (2008); Priznanja Doctor Honoris Causa, Univerziteta umetnosti u Beogradu (2018); Nagrade za životno delo Asocijacije srpskih arhitekata – ASA (2019); Godišnje nagrade ULUPUDS-a (1978, 1985, 1990, 1997 – za životno delo, 1998, 1999. i 2001); Zlatne plakete na Baletskom bijenalu u Ljubljani 1985; Srebrne plakete na Internacionalnom trijenalu scenografije i kostimografije u Novom Sadu 1990; Nagrade „Orfej“ NP Užice 1995.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (Odeljenje umetnosti) izabran je 4. novembra 2021. Član je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS); Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV); Jugoslovenskog centra za scensku umetnost i tehnologiju (YUSTAT); Američkog instituta za pozorišnu tehnologiju (USITT); Asocijacije srpskih arhitekata (ASA); Međunarodne organizacije scenografa, tehničara i pozorišnih arhitekata (OISTAT).