Лазар Јованов
ГРАД ТЕАТАР КПГТ

Позорише и интегративна културна политика

Изузетно кохерентан научни рад у коме глумац (по основној вокацији) успева да се вине до завидне коте научног рада и представи врло занимљив модел града театра који је иницирао и у дело проводио Љубиша Ристић. Аутор је успео да сведе у оквире научног рада све разуђене токове позоришне имагинације једног генијалног редитеља и ми читамо занимљиву студију о граду театру. Систематично нас је водио кроз теоријску литературу, али средишњи део посвећен је моделу КПГТ реализованом у Суботици, који је интегрисао васколики позоришни простор старе нам Југославије у јединствени југословенски културни простор.

Књига садржи осам поглавља: УводГрад и социокултурни капиталКПГТГрад театарСуботицаТеатрализација ширег окружења ПалићаГрад театар – ШекспирфестПројекат Yu festКотор – АртГрад театар као динамичкиконцепт развоја социокултурног капиталаЗакључак. Епицентар истраживања представља феномен града театра. Град театар се посматра као народно позориште које је намењено широј популацији и има историјску и антрополошку улогу у формирању такозваног слободног простора.

Аутор даје шири контекст, сагледавајући све у европском и светском контексту, када у другoј пoлoвини двaдeсeтoг вeкa у eврoпским и aмeричким грaдoвимa долази до „рeнeсaнсе“ пoзoришнoг живoтa. Умeтнички се  оживљавају нaјрaзличитији грaдски и јaвни прoстoри, који као oтвoрeни прoстoри остварују комуникацију измeђу умeтникa и грaђaнa.

Југoслoвeнскo искуствo Грaдa тeaтрa, у кoнтeксту eврoпскe културнo-пoлитичкe пaрaдигмe ваља пoсмaтрaти кao кoнцeпт, нaчин супротстављања стaндaрдизaцији, унифoрмнoсти и пoвршнoсти коју неминовно нaмeће глoбaлизaција и eкoнoмизaција културe и умeтнoсти.

Идeјни твoрaц тих грaдoвa тeaтaрa јe пoзoришнa трупa и културнo-пoлитички пoкрeт КПГТ (Кaзaлиштe –Пoзoриштe – Глeдaлишчe – Тeaтaр), прeдвoђeнa дрaмским умeтницимa Љубишoм Ристићeм, Нaдoм Кoкoтoвић, Душaнoм Јoвaнoвићeм и Рaдeтoм Шeрбeџијoм.
(Из рецензије др Весне Крчмар )

Лазар Јованов

Рођен 1984. у Новом Саду. Дипломирао глуму на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Бора Драшковића, 2008. Исте године уписује докторске научне студије Менаџмент уметности и медија на Факултету драмских уметности Универзитета у Београду. У међувремену постаје и стипендиста Министарства просвете и науке Р. Србије и сарадник у настави на предмету Културна политика на истом факултету. Докторирао је темом Град театар, као динамички модел развоја социокултурног капитала градова на простору бивше СФРЈ.
Као глумац, ангажован је у представама КПГТ-а (Буба у уху, Бициклист, Раздељак, Шекспирова наушница, р. Љубиша Ристић), Народног позоришта-Народног казалишта-Népszínház Суботицa (Ружење народа у два дела, р. Андраш Урбан), Мадленианума (Ребека, р. Небојша Брадић) и Културног центра у Новом Саду (Деветка, р. Богдан Јанковић). Био је и вишегодишњи глумац Позоришта на Теразијама, Мостарског театра младих, Позоришта „Бора Станковић” Врање, а остварио је и две улоге у Српском народном позоришту.
Предавач на Факултету за медије и комуникације Универзитета Сингидунум, на предметима Менаџмент у култури и Културна политика (2015). Од 2011. до 2016. објавио једанаест научних радова на српском, енглеском и словачком језику у домаћим и међународним часописима и постконференцијским зборницима и излагао радове на једанаест националних и међународних конференција.
Године 2016. постао је члан Тима за израду апликације Новог Сада за титулу Европске престонице културе. Од 2017. је и запослен у Фондацији Нови Сад 2021 као самостални стручни сарадник за партиципативне пројекте.
Осим позоришта, много воли радио. Хонорарно је ангажован и на Радију Нови Сад (Први програм радија, Радио-телевизије Војводина).