Александар Пејчић
ЗАПЛЕТЕНА ИГРА: комедија српског реализма

Библиотека Синтезе, књ. 9
Нови Сад, Стеријино позорје, 2016. – 308 стр. – ИСБН 978-86-85145-46-9

У интерпретативном и методолошком погледу рукопис књиге Заплетена игра др Александра Пејчића заснован је на поузданим изворима, на квалитетном тумачењу, као и на битним сазнањима теорије комичног и комедије, поетике и историје српске књижевности, те на добром истраживању досадашње рецепције дјела српских комедиографа епохе реализма… Истраживачка оријентација је у основи двострука: српска комедиографска традиција обухвата се новом теоријском мрежом и, далеко важније, укључује се у истраживачку матрицу аутора и дјела која су остала на рубу историје српске комедије, иако су у своје вријеме била важан чинилац позоришног живота и српске драмске ријечи (комедије Милана Савића, Мите Калића, Божидара Борђошког, Драгомира Брзака, Илије Вукићевића, Бране Цветковића и других данас заборављених писаца).

(Проф. др Горан Максимовић)

Нова књига др Александра Пејчића Заплетена игра представља наратолошку студију комедија српског реализма и свакако је од изузетног значаја за домаћу театролошку мисао, и то најмање из два разлога. Први разлог тиче се научног метода који се врло ретко спроводи код нас: изучавање композиције комедиографског дела. У тој области аутор се креће уз самопоуздање сувереног познаваоца наратологије. На известан начин, овим делом свога рада Пејчић обезбеђује методолошки поступак који се може примењивати приликом анализа других дела, других жанрова, епоха. Савремена теоријска мисао о драми, тако снажно фокусирана на доказивање „краја драме”, у потпуности превиђа наративни аспект дела, а овај рад га поново враћа у први план и индиректно указује на далекосежне негативне последице смештања драме искључиво у област књижевности. Други важан аргумент због кога препоручујем овај рад тиче се примене метода на конкретне драме у њиховом мултимедијалном потенцијалу. Не само да су сазнања до којих је колега Пејчић дошао свежа и оригинална, чврсто аргументована и поткрепљена литературом, већ је остварио и главни циљ теоријске драматургије – спој научног метода са интуицијом.

(Проф. др Небојша Ромчевић)

Др Александар Пејчић истражује комедије у епоси српског реализма на иновативан методолошки начин тумачења и анализе текста. Аутор се, при томе, ослања на структуралистичко, наратолошко и семиотичко наслеђе… Пред нама је акрибична анализа стотинак драмских дела у поменутом кључу књижевних теорија. Пажљиво и темељито анализирана комедиографска дела, од којих су нека готово непозната, иако су била својевремено извођена, др Александар Пејчић враћа у фонд наше драмске књижевности, којом би ваљало да се позабаве, пре свега, позоришни и телевизијски драматурзи и редитељи.

(Др Зоран Т. Јовановић)

Александар Пејчић jе рођен у Београду, 1976. На Филолошком факултету у Београду је дипломирао, магистрирао и докторирао. Објављује у научној и књижевној периодици и у зборницима радова са научних скупова. Објавио је књиге Театрализација власти: комедије Бранислава Нушића (2012), Поетика заплета (2016). Приредио је критички/научно Драме Драгомира Брзака I–V (2014), такође и критички/научно комедију Власт Бранислава Нушића (2016). Живи и ради у Београду.