Ана Тасић – ДИГИТАЛНИ ДВОЈНИЦИ : (позориште у екранском свету)

Библиотека Синтезе
Нови Сад, Стеријино позорје, 2015. – 221 стр. – ISBN 978-86-85145-41-4

Предмет истраживања у књизи су медији у савременом мултимедијалном позоришту, које променом своје структуре покушава да се суочи са технолошким изазовима времена и нарастајућим утицајем нових медија. Позоришни аутори тако настоје да одговоре на технолошке изазове нашег доба и све дубље укорењивање нових технологија и медијског начина изражавања. Ауторка се у књизи бави начинима на које су медији укључени у савремено позориште, односима нових медија према живој игри, (пост)драмском тексту, публици. Редитељске поетике Тима Ечелса, Хајнера Гебелса, Штефана Кегија, Николаса Штемана, Ренеа Полеша, Андраша Урбана и других аутора чији се рад у књизи анализира, на различите начине рефлектују савремено окружење, његову одређујућу конзумеристичку логику, глобализацију, доминацију електронских и дигиталних медија, утицај интернета и виртуалних стварности. Они проблематизују односе између реалног и фиктивног, живота и уметности, негирају традиционалну дистинкцију између тзв. високе уметности и популарне културе, а у свему томе покушавају да разумеју и протумаче, али и да продукују нова значења друштвених околности, као и самог уметничког дела. Честом театрализацијом технологије на сцени, ови аутори освешћују оно људско, реално, стварно, опипљиво, на светло дана извлаче заборављене вредности, оне које полако нестају у нашем хипермедијском окружењу.

Ана Тасић рођена је 1978. у Београду. Завршила основне студије на Факултету драмских уметности у Београду, 2002. (Одсек за позоришну и радио продукцију). Године 2008. магистрирала у области театрологије (Третман тела/телесности у новој бруталистичкој драми и позоришту) на Факултету драмских уметности у Београду (менторка проф. др Александра Јовићевић). Одбранила докторску дисертацију Утицај и употреба електронских медија у постдрамском позоришту (ФДУ Београд, септембар 2012) и стекла научни степен доктора наука о драмским уметностима из области студије позоришта (менторка проф. др Александра Јовићевић). Магистарски рад Отворене ране (тело у необруталистичкој драми и позоришту) објављен је у издању Института за позориште, филм, радио и телевизију (2009). Књига Дигитални двојници (Позориште у екранском свету) је њена доскторска дисертација.

Била је селекторка бројних позоришних фестивала, националних и интернационалних, чланица многих позоришних жирија, модераторка и/или учесница низа интернационалних трибина, радионица, симпозијума и конференција у области театрологије. Писала и пише критичке текстове о позоришту и филму за бројне медије, радила у настави на Факултету драмских уметности у Београду, на предмету Историја светске драме и позоришта, била стипендисткиња Министарства науке Републике Србије и истраживачица на пројектима “Уметност и медији у функцији европских интеграција” и “„Идентитет и сећање: транскултурални текстови драмских уметности и медија (Србија 1989–2015)“.

Од јула 2005. је стална позоришна критичарка дневног листа Политика. Добитница Стеријине награде за позоришну критику (2015).