Исидора Поповић – (ПРЕД)ИСТОРИЈА ВЕСЕЛИХ ПОЗОРЈА : Комедија у Срба пре Јована Стерије Поповића
Библиотека Синтезе, Књ. 7
Нови Сад, Стеријино позорје, 2014. – 293 стр. – ISBN 978-86-85145-33-9
(…) Oсновни резултати и закључци истраживања спроведених у књизи (Пред)историја веселих позорја др Исидоре Поповић, пре свега и изнад свега су у откривању и опису релативно континуиране комедиографске традиције у српској књижевности од средњег века до Јована Стерије Поповића (укључивши и усмено стваралаштво). Како то представља значајну иновацију у науци о српској књижевности, а истовремено подразумева и шире уметничке и културолошке увиде који захватају велики временски распон (све до половине 19. века и романтизма), може се рећи да је ауторка у новој перспективи осмислила проблематику којом се бави (комедију и њене епохалне контексте), али и неке ауторе који до сада нису третирани као суштински релевантни за историју српске драме (Гаврил Стефановић Венцловић, Доситеј Обрадовић, Лаза Лазаревић старији…). Ова књига још једном је потврдила да су модерност и адекватност истраживачке перспективе (уз респектабилно познавање грађе, нарочито раритетне и архивске!) супериорни у односу на помодне литерарне методологије – што је такође драгоцен резултат и својеврсна смерница за даља проучавања историје српске књижевности.
О АУТОРКИ
Др Исидора Поповић рођена је 1981. у Новом Саду. Дипломирала је на Катедри за глуму Академије уметности у Новом Саду, а магистрирала и докторирала на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета. Радила је као хонорарни сарадник Радио телевизије Војводине, а од 2005. запослена је у Матици српској, најпре у Лексикографском, а потом у Рукописном одељењу. Истражује почетке и рани развој српске драмске књижевности (XVIII – XIX век), као и историју српског позоришта овог периода. Носилац је више тема и пројеката у Матици српској: „Књига Стеријиних рукописа“ (2006 – 2008), „Проучавање, редиговање и објављивање српске позоришне баштине до 1918. године“, „Драмска баштина у Матици српској“, „Драме анонимних аутора у Рукописном одељењу Матице српске“, „Матица српска и Српско народно позориште“, „Грађа о позоришту у тзв. Сегединској архиви Рукописног одељења Матице српске“. Аутор је Књиге Стеријиних рукописа за коју је Матица српска на новосадском Салону књига 2009. награђена за издавачки подухват године. Осмислила je и приредила део сталне поставке Музеја Јована Стерије Поповића у Вршцу (рукописна оставштина и прва издања Ј. Ст. Поповића). Од 2013. године члан је уредништва часописа за позоришну уметност Сцена. По позиву је учествовала на више научних скупова у земљи и иностранству. У периодици је објавила више чланака, првенствено у вези са раним развојем српске драмске књижевности.