Весна Гргинчевић – БИБЛИОГРАФИЈА РАДОВА ОБЈАВЉЕНИХ У ЧАСОПИСУ „СЦЕНА“ : 1965-2005
Нови Сад, Стеријино позорје, 2006. – 280 стр. – ISBN 86-85145-05-8
Библиографија радова објављених у часописима за позоришну уметност „Сцена“ појављује се 2006. у склопу обележавања 200 година од рођења и 150 година од смрти Ј. Ст. Поповића односно прославе педесет година постојања институције/фестивала Стеријино позорје. Ипак, најважнији повод да се објави Библиографија јесте 40 година излажења „Сцене“ на српском језику (покренута 1965) и 27 година излажења „Сцене“ на енглеском језику (покренута 1978).
Библиографија ће послужити упознавању и коришћењу богатог садржаја часописа који обухвата бројна питања позоришне историје, теорије и праксе. У различитим рубрикама које су се током времена формирале и афирмисале у „Сцени“ на српском језику објављен је низ расправа, студија, есеја, наших и страних аутора, о проблемима драматургије, режије, глуме, позоришта и позоришне организације. О Стеријином позорју и другим фестивалским програмима, „Сцена“ редовно и исцрпно извештава од оснивања до данас. Објављивањем приказа књига и часописа прате се домаће и страно позоришно издаваштво; У сваком броју „Сцене“ објављују се један до два драмска текста, сада и врло младих аутора, што је од несумњиве користи за популарисање савремене драмске литературе.
Од 1975. године „Сцена“ на енглеском је доносила исцрпне прегледе домаћих позоришних сезона, омогућила увид у богату драмску књижевност и разноврсност позоришног израза и различитих естетика, а од 2000. ово издање предност даје објављивању драмских текстова најмлађих домаћих аутора.
Библиографију чине два дела. У првом је презентован библиографски преглед објављених текстова у оба издања „Сцене“. Други део Библиографије чине преглед објављених драмских текстова и регистар преводилаца. CD издање Библиографије које је у припреми, као технологија која омогућује различита упоредна претраживања, условило је да се из штампане публикације изоставе различити регистри.
„Сцена“ у библиографском прегледу омогућује увид у раст и развој, богатство позоришне уметности једне земље које више нема. Тим пре је њена употребљивост сврсисходнија; свака национална ex-yu драматургија добрим делом упућена је на часописе „Сцена“ као базу података.