Aleksandar Milosavljević
POZORIŠNI DIRER I DRUGI ZAPISI
(…) Laćajući se delikatnog preduzeća da piše o pozorištu, Saša Milosavljević to čini s pozicije intelektualca koji teatar oseća čulno, kojem vonj probne sale ne zamagljuje kritički otklon, a potonji, opet, niti romantizuje, niti površno raščarava ono što magija teatra jeste. (…) Milosavljević je svoju knjigu ispisao tokom decenijskog boravka u teataru, ne sudeći, ne presuđujući, ne pridikujući, ali se strasno upuštajući o ono što filosof Kasim Prohić zove „odvažnost izricanja“. (…)
Podeljena u više celina, a uprkos duhovitoj, ali preskromnoj, autorovoj opaski kako nije reč o jedinstvenoj ukupnosti, ova knjiga predstavlja pisani trag o jednom sistemu mišljenja, širem od pozorišnog. I kada piše o pozorišnim ljudima, glumcima, piscima i rediteljima u monografskoj formi, i kada se bavi predstavama pojedinačno, i kada preki nalog vremena zahteva oštrinu konkretizovanog komentara, i kada uzima duži dah za uranjanje u dubine promišljanja o pevanju, Milosavljević polazi od temeljenih i neuptinih etičkih istina svojstvenih teatru, a ne gazi po plitkim i jednokratnim baricama svakodnevnog pozorišnog morala, vazda vođen suštinskim, imanentno demokratskim i demokratičnim, pristupom delu kao celini za sebe, otvorenog pluralizmu tumačenja lišenog predrasuda. (…)
Gorčin Stojanović
(…) Tekstovima iz ove knjige Milosavljević sa čitalačkom publikom deli svoja saznanja o svetu koji poznaje kao trenuno malo ko u zemlji, i o kojem može da svedoči na jedini način koji sebi dozvoljava: pošteno, odmereno i sa večitom željom da predstave koje imamo prilike da vidimo budu sve bolje i bolje, baš kao što se i sam trudio, kada se lično angažovao u pozorišnom životu mimo uloge kritičara, zaronivši u riskantni svet stvaranja pozorišnih predstava.
Mr Boško Milin
O AUTORU
Rođen u Beogradu. Pozorišnu kritiku i teatrološke eseje piše od 1986. za vodeće dnevne novine, nedeljnike, časopise, kao i za televizijske i radio stanice u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji. Bio je selektor ili umetnički direktor mnogih domaćih pozorišnih festivala i član žirija bezmalo svih festivala u Srbiji. Radio u Narodnom pozorištu Nepszinhaz Subotica, Muzeju pozorišne umetnosti Srbije, a u Srpskom narodnom pozorištu bio upravnik, direktor Drame i umetnički direktor.
Uređivao je pozorišne novine Ludus,bio član redakcija časopisa Teatron, Povelja, Međučin i revije Pozorište, bio i jeste član redakcije časopisa Scena. U dva maha bio član Umetničkog veća Sterijinog pozorja, predsedništva Saveza dramskih umetnika Srbije, u dva mandata bio predsednik Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije, a danas je član predsedništva ove asocijacije.
Autor je Zbornika o Mariji Crnobori, Volja za promenom – Bitef 1967-1980 (kritike Muharema Pervića), te monografija Trećih deset godina Grada teatra Budva i Jasna Đuričić, pozorišnog dela monografije Dragan Nikolić, Gospodin magup, a eseji su mu objavljivani u mnogim monografijama o pozorištima i teatarskim stvaraocima.
Dobitnik je nagrade „Zlatno pero“ TANJUG-a za pozorišnu kritiku, dve Sterijine nagrade za kritiku i Nagrade časopisa „Venac” za esej.