47. JUGOSLOVENSKE POZORIŠNE IGRE
1. – 9. jun 2002.

Ljubomir Simović

ČUDO U ŠARGANU

reditelj Dejan Mijač
Atelje 212, Beograd

I obične i neobične događaje, koje Simović opisuje, reditelj je postavio na pozornicu na kojoj je verno, preciznošću koja se postiže na filmu, rekonstruisan ambijent uboge kafane, iznikle na prigradskom bunjištu, pred ruiniranom fasadom zatvorene, odavno napuštene fabrike. U tom prostoru, u kojem nema ničeg zagonetnog, glumci su postigli ono što je od njih traženo: sugestivno su oživeli poetsku stranu komada, pre svega time što su karakteristične odlomke dijaloga preobraćali u uzbudljive monologe, izgovorene pod snopom reflektorske svetlosti, koja dolazi odozgo, s neba, na sceni čiji su drugi delovi u polumraku. S druge strane, ti monološki iskazi su izražavali i produbljivali lične nevolje junaka, njihov tragikomičan pokušaj da se usprave pod pritiskom i težinom ružne, ponižavajuće svakodnevice, osujećenost običnih ljudi kojima nepravedna stvarnost ne dozvoljava da imaju dostojanstvo, da pravičnije ranguju sebe.

Vladimir STAMENKOVIĆ