47. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ
1. – 9. јун 2002.
Љубомир Симовић
ЧУДО У ШАРГАНУ
редитељ Дејан Мијач
Атеље 212, Београд
И обичне и необичне догађаје, које Симовић описује, редитељ је поставио на позорницу на којој је верно, прецизношћу која се постиже на филму, реконструисан амбијент убоге кафане, изникле на приградском буњишту, пред руинираном фасадом затворене, одавно напуштене фабрике. У том простору, у којем нема ничег загонетног, глумци су постигли оно што је од њих тражено: сугестивно су оживели поетску страну комада, пре свега тиме што су карактеристичне одломке дијалога преобраћали у узбудљиве монологе, изговорене под снопом рефлекторске светлости, која долази одозго, с неба, на сцени чији су други делови у полумраку. С друге стране, ти монолошки искази су изражавали и продубљивали личне невоље јунака, њихов трагикомичан покушај да се усправе под притиском и тежином ружне, понижавајуће свакодневице, осујећеност обичних људи којима неправедна стварност не дозвољава да имају достојанство, да правичније рангују себе.
Владимир СТАМЕНКОВИЋ