Снежана Б. Кесић
ЈОВАН ХРИСТИЋ, ДРАМСКИ ПИСАЦ И ТЕОРЕТИЧАР

 

Библиотека „Драматуршки списи“

Уредник др Зоран Ђерић

Стеријино позорје, Нови Сад 2019. – 272 стр. – ISBN 978-86-85145-69-8

 

Профил свестраног ствараоца и преданог теоретичара у духовном послању модерног класицизма, центриран око феномена драме и позоришта, драмског писца, теоретичара и критичара, осветљен је у равни преиспитивања круцијалних питања о драми, Христићеве луцидне и аутентичне рецепције у трајној вредности.

У овој књизи акцентована је Христићева неметодска теоријска оријентација у маргинализацији научних стратегија, претпостављањем његове примарне жеље редитељског позива теоретичарском. У често иновативним тумачењима сагледавао је аспекте драме и позоришта, корелирајући класицистичким афинитетом (у оквиру чега и интересовање за античку трагедију) модерној парадигми, у уверењу да драмска и позоришна криза у равни апстрактне противречности класичног и модерног крију могућности за умеравање антиномија често неусаглашених у пракси.

У анализи Христићеве теоријске драмске парадигме проблематизован је однос  оптике традиционалне и савремених теорија, у оквиру чега су испитивана тежишта његовог истраживачког фокуса: рецепција (не)миметичког карактера драме, драмске ситуације, драмског дијалога, улоге редитеља у позоришној креацији, читаоца/гледаоца у релацији драмски текст/позоришна представа, интертекстуалности као стваралачке формуле, мита у драмама српских писаца, односа према његовим античким и неокласичарским узорима и према авангарди. У оквиру Христићевог поетичког жанровског плурализма и синкретичког  песничког и есејистичког дискурса, тумачен је однос драме и поезије и драме и прозе, са акцентом на есејистички карактер његових теоријских поставки.

 

О ауторки

Снежана Кесић (1978, Нови Сад) докторирала је на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду. Ауторка је збирки поезије Слух за љубав (2007), Истренуће (2012), стручних чланака „Поетички игроказ Рада Драинца” (Свеске, Панчево 2013), „Лирска алхемија поетског ходочашћа ’Хлеб од ружа’ Тање Крагујевић” (Кораци, Крагујевац 2015), „Стваралачка формула женског ауторства у рецепцији Вирџиније Вулф” (Културни херој, 2015), „Пулс бескраја у скученим менама коначности” (Владимир Копицл, 27 песама: Тенкови и луне, Багдала, Крушевац 2015), „Јован Христић, профил теоретичара драме” (Сцена, Нови Сад 2015), „Митски образац као интертекстуални полигон за рефлексивно вишегласје” (Philologia, Београд 2016), „Трагедија у рецепцији Јована Христића” (Зборник Матице српске за сценске уметности и језик, Нови Сад 2016), „Песнички дискурс Милана Дединца у авангардној компилацији ’Од немила до недрага: 1921–1956’“, Речи, Београд 2017), „Раде Драинац у полемичком дискурсу југословенске књижевне сцене између два светска рата“ (Багдала, Крушевац, 2017). Живи у Новом Саду.