Сава Анђелковић
ГЕНЕЗА СТЕРИЈИНИХ КОМЕДИЈА
Библиотека „Експозиција“, књига 6
Уредник др Мирослав Радоњић
Стеријино пoзорје, Нови Сад 2023. – стр. 275 – ISBN 978-86-85145-88-9
„Комедиографски рад Јована Стерије Поповића интересантан је за изучавање јер представља изврстан корпус за праћење еволуције рада талентованог аутора на самом почетку једне националне комедиографије. Због неразвијеног позоришног живота, он је најпре имао у виду читаоца као дестинатора, потом гледаоца, а на крају и једног и другог. Различитост уметничког домета његових комедија тумачимо управо усмереношћу аутора на различит тип дестинатора, на његову оријентацију према визуализацији написаног: гледалац ‒ представа и читалац ‒ текст.“
„Генеза Стеријиних комедија“ Саве Анђелковића представља свеобухватан поглед на Стеријино стваралаштво, јер је аутор, као дугогодишњи проучавалац и познавалац Стеријиног дела, аналитички приступио тумачењу и контекстуализацији, не само насловљених комедија, већ и поезије, прозе и Стеријиних „жалостних позорја“.
О аутору
Сава Анђелковић (Краљево, 1948) завршио је студије на Филолошком факултету у Београду, а на ВИТИЗ-у у Софији похађао је часове луткарске анимације. Као професионални глумац у Ужицу и Београду остварио је око 70 улога у луткарским и драмским позориштима. На Универзитету Париз IV-Сорбона одбранио је докторску тезу „Комедије Јована Стерија Поповића“. На истом универзитету радио је као виши лектор (часови историје уметности, драмске књижевности) и као доцент Слависике (часови историје уметности и драмске књижевности). Годинама је водио двојезички студентски „Атеље театар на српскохрватском језику” у коме је до 2017. године адаптирао и режирао 44 представе, француских, босанско-херцеговачких, црногорских, хрватских и српских аутора.
Написао је књиге Les comédies de Jovan Sterija Popović, (Presses universitaires du Septentrion, Villeneuve d’Ascq, 2003), 80 Стеријиних комичких ликова (КОВ, 2003), Драматургија Стеријиних комедија (Нови Сад, 2012), Компаративно позориште (Краљево 2012. и 2016), и Дидаскалије. Од Стерије до савремене српске и јужнословенске драме (Нови Сад, 2022).
Према Стеријиним аутографима издао је у КОВ-у комедије: Превара за превару, Волшебни магарац, Судбина једног разума, Помиреније и Београд некад и сад (2005), до тада његов необјављен роман Дејан и Дамјанка или Паденије Босанског краљевства (2007) и Стеријине драмске рукописне преводе Ернани Виктора Игоа (2008), Несрећне џумбушлије Ј.Н. Нестроја (2015), као и допуњено издање Токинове књиге Јован Стерија Поповић и Дата Стериана (2022).
Учествовао је на бројним међународним научним скуповима у јужнословенским државама и Француској. Био је коорганизатор научних скупова на Сорбони поводом јубиларних годишњица Ј.С. Поповића (2006), Марина Држића (2008), Меше Селимовића (2010) и П. П. Његоша (2009), као и скупова театролога у Паризу, Подгорици, Загребу и Сарајеву, у оквиру циклуса „Позориште данас у Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори и Србији” о проблематици савременог драмског текста (Nationalisme i autisme, Париз 2003), Могућности драматуршких читања (Подгорица, 2004), Говор драме, говор глуме (Загреб, 2005) и Драма и вријеме (Сарајево, 2006). Комуникације са свих научних скупова штампао је у местима њихових одржавања.