Иван Меденица – КЛАСИКА И ЊЕНЕ МАСКЕ : Модели у режији драмске класике

Библиотека Синтезе, Књ. 5
Уредник Светислав Јованов
Нови Сад, Стеријино позорје, 2011. – 160 стр. – ISBN 978-86-85145-25-4

Предмет студије Ивана Меднице који се своди на њен поднаслов – „Модели у режији драмске класике“ – заснива се на почетној претпоставци да је могуће утврдити одређену типологију „модела“ у режији класике, да постоје битне и за теоријско уопштавање подесне особености у редитељским приступима драмама из прошлости. После теоријског увода, где се постављају основне хипотезе и методолошки оквир, аутор даје примере реконструкције (драма Три сестре А. П. Чехова, поставка Станиславског из 1901. и режија Петера Штајна из 1984), актуелизације (Нора, Хенрика Ибзена, режија Томас Остермајер, 2002) и деконструкције (Електра, Софокла, режији Антоан Витез, 1984). У Закључку Меденица проверава да ли, и у којој мери, анализирани примери успевају да у пракси остваре оне принципе реконструкцијеактуелизације и деконструкције у режији драмске класике који су формулисани у теоријском уводу.

Иван Меденица – Дипломирао 1995. на ФДУ Београд, магистрирао 2002. темом Реконструкција као модел редитељског тумачења драмске класике, докторирао 2006. темом Актуелизација и деконструкција као модели редитељског тумачења драмске класике. Још оком студија почиње да ради на ФДУ на Катедри за теорију и историју. Данас има звање доцента на предмету Историја светске драме и позоришта. Шеф је Катедре за теорију и историју. Поред рада у настави, активан је у научноистраживачком раду у области театрологије. Објављује текстове у зборнику научних радова ФДУ, у националној и светској периодици. Учествује на бројним стручним скуповима у земљи и иностранству. Паралелно с педагошким и научним радом, активно се бави и позоришном критиком. Четири године пише критике у Политици, девет у недељнику Време, а данас је стални критичар НИН-а. Награду за најбољу позоришну критику (Стеријину награду) освојио је 1999, 2001, 2004. и 2008. Добитник је и Тањугове награде „Златно перо“ за најбољу критику написану о представама с Битефа (2008). Од октобра 2001. један је од уредника позоришног часописа Театрон. Од 2003. до 2007. био је селектор и уметнички директор Стеријиног позорја. Од 2007. године помоћник је генералног секретара IATC/AITC, а од 2008. и члан Извршног одбора ове асоцијације.