Гордана Тодорић
АЛЕКСАНДАР ПОПОВИЋ: ДРАМСКИ ГОВОР О ВРЕМЕНУ И СВЕТУ
Докторска дисертација Гордане ТодорићАлександар Поповић – драмски говор о времену и свету (поетика постмодернизма у драмама Александра Поповића), настала је као резултат вишегодишњег, прегалачког бављења поетичким и значењским одликама драмаског дела Александра Поповића, писца којег је позоришни свет још за живота прогласио класиком, да би књижевни аспект његовог стваралаштва и његово место у традицијском низу модерне српске књижевности постало предмет озбиљнијих истраживања тек у нашем времену. (…)
Гордана Тодорић у Поповићевим драмама открива сложену интертекстуалну мрежу која је захтевала увиде не само у сферу књижевне теорије него и у ширу област дискурса културе. Овим приступом, ауторка је остварила важан допринос тумачењу историје српске драмске књижевности. А постмодернистичке стратегије читања Поповићевог драмског опуса несумњиво откривају колико историјски развој модерне српске драме може допринети прецизнијем сагледавању развоја модерне српске књижевности, па и сагледавању њеног места у ширем, европском контексту, више не као превасходно следбеничког.
Ауторка своје истраживање заснива на неколико књижевнотеоријски јасно артикулисаних приступа: реч је пре свега о проблематици жанра и језичких поступака, разматрању статуса времена у делу, функцији песме у драми, о тематизацији националног и дијалогу са књижевним наслеђем. Ово је Гордани Тодорић послужило да компонује текст изузетно сложене, али истовремено и прецизне и функционалне структуре, који успева да привидно хаотични свет Поповићевих драма сагледа и испита као систем. Та обухватност приступа и систематичност огледају се у слојевитој интерпретацији целине Поповићеве драматургије за одрасле, и успостављању особене хијерархије његових драма. Тако ауторка Аферу Љиљак опажа као централну драму Поповићевог корпуса, с чиме се може полемисати (као са највећим бројем заиста успелих интерпретација књижевности), али што у њеној монографији и њеном систему размишљања снажно истиче и фокусира неке недовољно истражене аспекте Поповићеве спистељске поетике.
Др Љиљана Пешикан Љуштановић
О АУТОРКИ
Др Гордана Тодорић дипломирала је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, на Одсеку за српску књижевност. Магистарску тезу Поетичке одлике раних драма Александра Поповића (2007) и докторску дисертацију Поетика постмодернизма у драмама Александра Поповића (књижевни поступци, деконструкција темељних образаца, ново читање традиције)(2015), одбранила је на матичном факултету.
Бави се књижевношћу XX века, као педагог и као истраживач. Осим драмске продукције, у истраживачком фокусу др Гордане Тодорић су јеврејске теме у српској/југословенској књижевности (у сарадњи са Moshe David Gaon Centrom, Бен Гурион Универзитета у Негеву). Чланица је Светске асоцијације за јеврејске студије (World Union of Jewish Studies). Редовно учествује у раду домаћих и међународних научних скупова. Повремено сарађује са Центром за емпиријска истраживања религије (ЦЕИР) у Новом Саду.
Објавила је мнографију Лудус и логотезис Александра Поповића (2012) у издању Позоришног музеја Војводине. Пише и објављује радове о књижевности Филипа Давида, Давида Албахарија, Ериха Коша, Иве Андрића, Жака Конфина.
Поносна је мајка двоје дивне деце.