Предраг Јакшић
МОТИВ САМОУБИСТВА У ДРАМСКОМ СТВАРАЛАШТВУ БИЉАНЕ СРБЉАНОВИЋ
Библиотека „Синтезе“
Уредник др Мирослав Радоњић
Стеријино пoзорје, Нови Сад 2023. – стр. 354 – ISBN 978-86-85145-91-9
Никада није лако одредити шта су кључни мотиви неког драмског опуса. Учесталост појављивања конкретног мотива може се сматрати потврдом кључног значаја. И разноврсност његовог приказивања указује на могућност да се ради о кључном мотиву. Такође, ту је значај који мотив има у наративу, у самој драми, а што може бити значај „интеграционе тачке” или значај за „разрешење” неке приче. Однос осталих мотива према предметном мотиву још је један од показатеља који истичу кључну улогу одређеног или одређених мотива. То такође може бити перспектива из које се посматра све остало. Уколико се сложимо да одговор на ово питање није једноставан, те да би горе набројани приступи, сами за себе или сви заједно, могли бити релевантни за одређивање кључног мотива драмског дела појединог аутора, утолико у овом раду показујемо да је самоубиство један од кључних, ако не и кључни мотив у драмама Биљане Србљановић. Доказујемо да је мотив самоубиства на различите начине присутан у свим драмама ове ауторке које истражујемо, да је самоубиство и у подтексту појединих драма, те да су неке од њих управо драме о самоубиству. Показујемо да је самоубиство као мотив узрочно-последично повезано како са транзиционим периодом југословенског / српског друштва у којем су предметне драме настале, периодом којим се ауторка углавном бави у својим „домаћим” драмама, али тако и са потрошачким, нихилистичким друштвом Запада (западне Европе и Америке), због чега њен драмски опус и уз помоћ овог универзалног мотива добија далеко већи значај од друштвено-историјског контекста у ком је настао. Будући да је самоубиство, као један од неразрешених филозофских проблема и акутних психолошких и друштвених феномена, у директној вези са питањем апсурда, било да апсурд посматрамо као вечито амбивалентно питање хуманистичких наука, било да га посматрамо театролошки у вези са тзв. театром апсурда или театром поруге, истражујемо како је ауторка градила свој драмски свет апсурда и на које је све начине у том свету истакнут мотив самоубиства. Показујемо да су религијске референце везане за мотив самоубиства у конкретним ситуацијама изузетно значајне за тумачење ових драма, као и за проналажење стварног места и значаја мотива самоубиства у драмском опусу Биљане Србљановић (…)
(из увода)
О АУТОРУ
Предраг Јакшић (1972) дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, а затим и на Факултету драмских уметности у Београду, на катедри Драматургија, где је завршио и мастер студије. Проглашен је за студента генерације Факултета драмских уметности, а од стране Kатедре за драматургију награђен је наградом „Јосип Kулунџић“. Докторску дисертацију „Мотив самоубиства у драмском стваралаштву Биљане Србљановић“ одбранио је 2021. године на истом факултету на научним студијама Теорија драмских уметности, медија и културе. Аутор је књига из теорије драмских уметности Феномен талачке ситуације / Драматуршка студија феномена талачке ситуације на филму (2014), Откључавање филма (2020) и Маске „Хадерсфилда“ (2023). Аутор је књиге из теорије медија и културе „Kрипторијалити: стратегија медијске обмане“ (2019). Учествовао је на многим научним скуповима у Републици Србији и има значајан број објављених научних радова. Сценариста је и редитељ играног филма Повратак (2017) и кратког филма Песник (2013). По његовим драмама постављене су истоимене позоришне представе Андрић, ненаписани роман и Мисури, а објавио је и драме Оче, наш, Коопертон 1244, У оно време, златно време и Нечовек и Нежена, као и пет збирки поезије. По збиркама поезије Хаљине окаљане и Шкргут зуба, реализовна је радио драматизација Шкргут зуба у продукцији Радио Београда. Добитник је награде „Златна значка“ Књижевно-просветне заједнице Србије, 2014. Члан је Удружења књижевника Србије.