Влаткo Илић
САВРЕМЕНО ПОЗОРИШТЕ: ЕСТЕТСКО ИСКУСТВО И ПРЕСТУПНИЧКЕ ПРАКСЕ
Библиотека „Експозиција“, књига 1
Уредник др Зоран Ђерић
Стеријино пoзорје, Нови Сад 2018. – 125 стр. – ISBN 978-86-85145-61-2
Kњигa критички преиспитује уметност театра, с посебним освртом на савремене позоришне поетике и естетска искуства која из њих проистичу. Најпре, реч је о рефлектовању позиције, улоге, статуса уметности позоришта данас, што се може сагледати у оквирима односно из перпективе актуелног друштвеног живота, те комплексних међуодноса који се успостављају између театарске праксе с једне, и социјалних релација, с друге стране. Посебна пажња аутора концентрисана је на препознавање, анализу и закључке о преступничким праксама које, нарушавањем постојећих регулатива успостављених унутар и око света уметности, потенцијално резултирају настанаком вредних уметничких дела, и то посредством преиспитивања саме природе извођења уметности, а у складу са актуелним теоријским и културалним оријентацијама релевантним за овај истраживачки рад. (…)
Прецизирајући кључне одлике институционалног позоришта, фестивалских продукција, друштвено-ангажованог стваралаштва и, напослетку, онога што аутор студије назива „драматизацијом социјалних односа“, наводећи, притом, и позоришне/извођачке радове и друштвене покрете као релеватне примере који илуструју поменуту драматизацију, Илић посебну пажњу посвећује оним делима која трансгресирају успостављене поделе (како социјалне, тако и уметничке), a на основу којих и изводи опште закључке о преступничкој природи савременог театра. (…)
Други део књиге Илић посвећује питању форме савременог позоришног дела и у вези с тим предлаже испитивање појма динамичког дела, чиме посредно нуди и модел вредновања актуелне уметничке продукције. Ослањајући се на разумевање класичног дела, односно органског, с једне, и авангардног, с друге стране, појам динамичког уметничког дела, према схватању аутора, умногоме одговара савременом стваралаштву, пошто омогућава сагледавање његове догађајне природе.
Др Дивна Вуксановић
(изводи из рецензије)
Белешка о аутору
Влатко Илић, рођен 1981. у Београду, доцент је на Факултету драмских уметности у Београду (предмети: Теорија културе, Естетика, Савремена естетика, Филозофија медија). Децембра 2010. брани докторску дисертацију „Стратегије опстанка извођења уживо у епохи нових медија: Нова теорија позоришта / теорија новог позоришта у Србији“ на Универзитету уметности у Београду и стиче звање доктора наука у области теорије уметности и медија. Дипломирао је на Катедри за позоришну и радио режију, као студент генерације Факултета драмских уметности (2006).
Добитник је Специјалне Стеријине награде за режију (2007), аутор књиге Увод у нову теорију позоришта (Нолит / Алтера, Београд 2011) и један од уредника тематске публикације Theatre within the Context… and not just Theatre / Позориште у контексту… и не само позориште (Факултет драмских уметности / Хоп.Ла!, Београд 2016). Члан је Естетичког друштва Србије.
Поред научноистраживачког рада, Илић је активан и у домену уметничког стваралаштва. Сарађује са драмским програмом Радио Београда (Тестамент овог дана, Е. Бонд; Пет нивоа пет разговора др Светолика Плесника и др Марије Полек, В. Клачар; Исцељење, Д. Вуксановић; и други) и Београдском филхармонијом (Ископани Сократ, 2018; Моцарт, 2016), а међу његовим режијама издвајају се: Ана Франк, према Дневнику Ане Франк, НП „Стерија“, Вршац 2016; Маркс у Сохоу, Х. Зин, Сцена Царина/ЈДП, Београд 2013; Сам крај света, Ж. Л. Лагарс, Мало позориште „Душко Радовић“, Београд 2006; као и серијал радова реализован у сарадњи са Војиславом Клачаром: Парламентарна Историја Корете, Белеф 2007; Оснивање III Универзитета у Краљивини Корети, Geschwister-Scholl-Haus, Лајпциг 2008; Формирање X Владе Краљевине Корете, Hebbel Theater, Берлин 2009; и други.