2000. – 45. ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ПОЗОРИШНЕ ИГРЕ – Награђена представа

45. JUGOSLOVENSKE POZORIŠNE IGRE
26. maj – 3. jun 2000.

Ivo Andrić

PROKLETA AVLIJA

dramatizacija i režija Nebojša Bradić
Kruševačko pozorište

Neka mi samo niko ne kaže: nevin je. Samo to ne. Jer ovde nema nevinih. Niko ovde nije slučajno. Je li prešao prag ove Avlije, nije on nevin.

Ivo ANDRIĆ (Prokleta avlija)

Andrićevu prozu Bradić prepoznaje kao kafkijansku metaforu sveta na koju smo osuđeni, sliku stvarnosti u kojoj nema nevinih, ali i politički triler čija je centralna figura intelektualac koji ne uviđa granicu između povesti pretvorene u fikciju i politizovane stvarnosti koja se nameće kao građa za istoriju, a priča o političkim slutnjama koje unose nemir određujući kontekst državne represije samo potvrđuje aktuelnosti dela.

Aleksandar MILOSAVLJEVIĆ

Inscenirajući Prokletu avliju, Bradić je izvlačio Andrićevu misao, razvijenu iz Ex ponta, da na carigradskom „đavoljem ostrvu“, koje je čitav svet, postoji samo bol i stradanje, i, sledstveno, ljudska veličina i beda. Aktuelnost Andrićeve misli je i u ukazivanju na nepoštovanje čovekove duhovne slobode kao uslova za sve druge slobode, što se ta misao dešava „svakad i svuda“ i što potvrđuju i ovdašnje prilike i naša iskustva.

Miloš PETROVIĆ