44. STERIJINO POZORJE
19. – 25. JUN 1999.
Nebojša Romčević
KAROLINA NOJBER
režija Nikita Milivojević
Grad teatar Budva
Na ovu, već potpuno unesrećenu zemlju, pada čelična kiša anonimne, elementarne sile. Stradaju ljudi, a ne narod. Stradaju ljudi. Pisac ne zna šta da kaže, šta da misli. U ovome ne može pronaći sistem osim paklene mašine akcije i reakcije. Dobijamo imena i prezimena, dobijamo svoje „ja“ kada odlazimo tamo gde se to više ne računa – u smrt. Dotle smo narod.
Nebojša ROMČEVIĆ
Mada, u trenutku dok ovo pišem, još uvek ne znam da li će biti Pozorja, i nas… ipak pokušavam da zamislim predstavu pred novosadskom publikom. Naravno, to neće biti ista predstava, kao što ni jedna predstava više ne može biti ista, kao što ni pozorište, ni publika, Novi Sad… niti bilo šta drugo u našim životima nije više isto.
Nikita MILIVOJEVIĆ
Putujući u prošlost pisac se suočava s večitom dilemom: da li teatar može da menja stvarnost i učini da nesavršen svet bude bolji. Tragajući za odgovorom, Karolina se buni protiv pozorišta kao jeftine vašarske zabave i dramskog junaka Hansvursta, popularne personifikacije vitalističkog principa koji život prihvata u najjednostavnijim relacijama. Pozorište je, sluti Karolina, uzvišenije. (…)
Aleksandar MILOSAVLJEVIĆ