28. JUGOSLOVENSKE POZORIŠNE IGRE
24. maj – 2. jun 1983.
Slobodan Šnajder
HRVATSKI FAUST
režija Slobodan Unkovski
Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd
Hrvatski Faust ima nekoliko slojeva. U prvom, najočiglednijem, to je priča o represiji totalitarne, fašističke države. U drugom, znatno dubljem, pokazano je šta se može dogoditi pozorištu u vremenima nenaklonjenim umetnosti. I, konačno, na trećem nivou, najrelevantnijem, on je moderna tragedija, onakva kakvu poznaje zapadni svet u nekoliko proteklih stoleća…
Hrvatski Faust obrazuje na sceni, prvenstveno zaslugom reditelja Slobodana Unkovskog i scenografa Mete Hočevar, čudesno energetsko polje, gde se ukrštaju, uzajamno oplođuju, izuzetna pozorišna slikovitost i presudno važna razmišljanja o čoveku u istoriji.
Vladimir STAMENKOVIĆ
Reditelj je uspeo u pozorišnom paradoksu: „okviri zbivanja su istorijski, a drama to nije; komad nije biografski, a pozorište dejstvuje tek kad se suoči sa tragičnošću sudbine.“ I još je više postigao reditelj: uspeo je da sačuva osnovnu geteovsku fabulaciju, a da paradoksu u slavu, čitavu šnajderovsku preustrojku, „preuredbu“ kako bi duhovito rekao sam Šnajder, obelodani kao savremenu dramu, kao sistem mogućnosti tragedije danas. Žanrovski bi se Hrvatski Faust u režiji Unkovskog teško mogao odrediti: njegove scene partnera su teatar koji ima akcione dijaloge s dramaturškim nabojima, dok su masovne scene teatralizacija povesnih brodoloma. U njegovoj rediteljskoj vizuri sve je na pozornici, sve je predstava, sve je pozorište.
Milosav MIRKOVIĆ