19. JUGOSLOVENSKE POZORIŠNE IGRE
17. – 27. april 1974.
Jovan Sterija Popović
POKONDIRENA TIKVA
režija Dejan Mijač
Srpsko narodno pozorište, Novi Sad
Postoji kod Krleže jedna fantazmagorična vizija Sterije koji u blatu i u mraku vršačkih šorova pronosi svjetiljku. To blato i taj mrak, patrijarhalnu ograničenu tvrdoglavost, robovanje takozvanom normalnom životu, svu tupost tog i takvog života, kao i glupavu do smiješnosti želju da se nađe neki drugi modus vivendi, nekakva čehovljevska „Moskva, Moskva“, koja je kod Sterije Pariz, dao je Dejan Mijač u svojoj Tikvi. Fema je smiješna i glupa u želji da promijeni život pomoću pudera i perike ali je i Mitar stravičan sa svojim štapom i burekom, svojim redom i mirom, svojim životnim statusom kvo. No, tek je Ružičić pravo Mijačevo otkriće… Dejan Mijač svojom Pokondirenom tikvom, bez sumnje, započinje novo poglavlje u igranju Sterije…
Georgij PARO, selektor, umetnički direktor
Femin vapaj za Parizom, poput vapaja u Čehovljeve Tri sestre, ono je što Steriju dobacuje do naših dana i oznaka za sve ono što Pokondirenu tikvu Sterije i Mijača čini satirom našeg mentaliteta. Otvorivši i rešivši Femu, Mijač je zapravo rešio predstavu. Fema je uvek bila tumačena kao glupača a Pokondirena tikva kao moralitet i komedija. Opredelivši se da Femu postavi drukčije, Mijač je odredio svoj pravac i omogućio satiru. To je postigao našavši ono što se nalazi iza replike, iza verbalnog. On je ispunio svoje junake pravim ljudskim sadržajem.
Branislav MILOŠEVIĆ