Izaberite stranicu

Жири 65. Стеријиног позорја

 

 

АЛМИР БАШОВИЋ

АЛМИР БАШОВИЋ

Председник Жирија

 

Рођен у Сарајеву 1971. Дипломи-рао, магистрирао и докторирао на Одсеку за компаративну књижевност и библиотекарство Филозофског факултета у Сарајеву, где предаје као ванредни професор. За свој педагошки и научни рад на Академији сценских умјетности у Сарајеву добио је Награду др Разија Лагумџија. Објавио је преко педесет стручних чланака и студија у различитим часописима, зборницима и књигама. Учествовао је у приређивању зборника Драма и вријеме (Добра књига, Сарајево 2010) и Живот, наратив сјећање: проф. др. Нирман Морањак-Бамбураћ (Филозофски факултет, Сарајево 2017). Објавио је стручне књиге о драми и позоришту Чехов и простор (Стеријино позорје, Нови Сад 2008; словеначко издање: Књижница МГЛ, Љубљана 2013) и Маске драмског субјекта  (Buybook, Сарајево/Загреб 2015).

Аутор је пет позоришних комада који су превођени на десетак језика, извођени су у Сарајеву, Бечу, Брну, Београду и Скопљу. Књиге драма: Привиђења из сребрног вијека (Око, Сарајево 2004), Visions de l’age d’ argent / RE: Pinocchio (Theatroom noctuabundi, Париз 2008) и Четири и по драме (Connectum, Сарајево 2018). За драму Привиђења из сребреног вијека добио је награду на Фестивалу бх драме у Зеници, а драма је у избору Европске театарске конвенције (ЕТЦ) уврштена међу 120 најбољих савремених европских комада. Добитник је награде „Кочићево перо“ 2020. године за књигу Четири и по драме.

Радио је као драматург на више представа у Народном позоришту у Сарајеву, био је селектор и члан жирија на фестивалима у Јајцу, Сарајеву, Брчком и Скопљу.

Уредник је књижевног часописа Живот.

ЈЕЛЕНА МИЈОВИЋ

ЈЕЛЕНА МИЈОВИЋ

 

Рођена 1971. у Београду. Дипломи-рала драматургију на Факултету драмских уметности Београд. Радила на телевизији, писала сценарија за бројне емисије из културе, дечје ТВ серијале…

О 1996. до 2004. предавала драматургију на Катедри за драматургију ФДУ и била консултант за ТВ сценарио на Катедри за ТВ режију Академије уметности Нови Сад.

Драматуршкиња Позоришта Атеље 212 од 1999. Као драматуршкиња радила на представама у Битеф театру, Југословенском драмском позоришту, Атељеу 212, Македонском народном театру Скопље, Словенском народном гледалишчу Љубљана, Градском позоришту Истанбул, Словенском народном гледалишчу Марибор…

Сарадница на сценарију за филм Балкан није мртав редитеља Александра Поповског.

Изведени позоришни комади: 10, 9, 8… НП Суботица, 2001, р. Ненад Гвозденовић; Судбина и коментари, драматизација романа Радослава Петковића, НП Београд, 2002, р. Алиса Стојановић; Секс за почетнике, драматизација књиге Јасминке Петровић, МП „Душко Радовић“ Београд, 2003, р. Алиса Стојановић; На слово на слово, адаптација истоимене ТВ серије Душка Радовића, Позориште „Бошко Буха“ Београд, 2004, р. Алиса Стојановић; Планета специјалитета, МП „Душко Радовић“ Београд, 2007, р. Алиса Стојановић; Прича из вилинске шуме, Позориштанце „Пуж“ Београд, 2008, р. Ана Здравковић; БЛИ, Атеље 212 Београд, 2009, р. Никола Завишић; Где је запад? (Wo ist der westen?), Фолкстеатар, Фестивал „Go West“, Беч, 2010, р. Кристина Хомел; Метаморфозе (по Овидију, са Александром Поповским), ЈДП Београд, 2010, р. Александар Поповски; Пинокио, Градско позориште Подгорица, 2013, р. Снежана Тришић; 12 гневних жена, НП Ниш, 2014, р. Иван Вуковић; Ружа, увела (по мотивима приповедака Боре Станковића), Позорише „Бора Станковић“ Врање, 2016, р. Милан Нешковић; Хроника паланачког гробља (драматизација истоименог дела Исидоре Секулић), Крушевачко позориште, 2019, р. Иван Вуковић.

ИГОР БУРИЋ

ИГОР БУРИЋ

 

Рођен 1976. Новинар и позоришни критичар новосадског дневног листа Дневник. Дипломирао на Одсеку за филозофију Филозофског факултета у Новом Саду.

Још као студент писао и објављивао текстове о филозофији, теорији и критици културе, новим медијима, књижевности, музици, позоришту, филму, интердисциплинарним уметничким формама. Од 2003. пише и позоришну критику, чиме наставља велику традицију листа у којем се запослио 2002. године.

Поред рада у Дневнику, пише чланке, интервјуе, критике као повремени сарадник позоришних часописа Сцена и Лудус, али и за друге штампане и интернет медије.

Уређивао је часопис Интерзоне Фестивала актуелне музике, Билтен Фестивала професионалних позоришта Војводине, Билтен Станар Групе за концептуалне политике и Центра за нове медије kuda_org.

Модерисао разговоре у програмима Музеја савремене уметности Војводине, Фестивала професионалних позоришта Србије, Фестивала савременог позоришта Desire Позоришта „Деже Костолањи“ Суботица, Стеријиног позорја и Битефа.

Председавао је жиријем Фестивала професионалних позоришта Војводине, жиријем Међународне асоцијације позоришних критичара/IACT на Стеријином позорју и на сарајевском МЕСС-у.

Са Владимиром Копицлом био је коселектор 54. Стеријиног позорја.

Члан је Удружења позоришних критичара и театролога Србије.

За писање и друга професионална постигнућа је као „готово ексцесна појава међу младим новинарима у Дневнику и у културној рубрици” добио годишњу награду тог листа 2004, а затим и 2017. године.

Признање ван куће у којој ради стекао је 2005. када је добио награду Фондације „Конрад Аденауер“ Новосадске новинарске школе за најбоље младе новинаре.

На 59. Стеријином позорју (2014), добио је Стеријину награду за позоришну критику „Миодраг Кујунџић“.

ЖЕЉКО ХУБАЧ

ЖЕЉКО ХУБАЧ

 

Рођен у Тузли, 1967. Одрастао у Зеници и Лесковцу. Као инжењер електротехнике и апсолвент београдског Природно-математичког факултета, уписао је Факултет драмских уметности у Београду, где је дипломирао 1996. на одсеку Драматургија.
Његови драмски комади су до сада 42 пута премијерно изведени у професионалним позориштима у Србији (Београд, Нови Сад, Ниш, Лесковац, Шабац, Ужице, Крушевац, Зрењанин, Кикинда, Косовска Митровица, Зајечар, Врање, Лазаревац), у Бугарској (Пловдив, Видин и Крџали), Хрватској (Загреб), Босни и Херцеговини (Зеница), Шведској (Стокхолм), Јапану (Токио), Руској Федерацији (Новоросијск) и репризирани више од хиљаду пута.

Представе рађене по његовим драмама биле су у селекцији више од 40 домаћих и иностраних позоришних фестивала (Стеријино позорје Нови Сад, Фестивал „Нова драма“ Санкт Петербург – програм младих европских аутора, Фестивал БиХ драме Зеница, Фестивал луткарских казалишта Ријека, Дани комедије Јагодина, ЈоакимФест Крагујевац, Фестивал позоришта/казалишта БиХ Брчко, Фестивал професионалних позоришта Војводине, Фестивал професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“, Међународни позоришни фестивал за дјецу Котор, Међународни луткарски фестивал „Златна искра“ Крагујевац, Фестивал позоришта за децу „Позориште звездариште“, Фестивал позоришних представа за децу „Фестић“, Сусрети луткарских позоришта Србије, Фестивал малих форми, Фестивал праизведби, Нушићеви дани и др.) и освојиле више од 50 награда. Представе рађене по његовим адаптацијама такође су учествовале и освајале награде на значајним фестивалима, међу којима су Град-театар Будва, Сплитско лето, Фестивал камерног театра „Ристо Шишков“ у Струмици, Фестивал црногорског театра, Интернационални театарски фестивал у Пекингу и др.

За драмске текстове Жељко Хубач је награђиван десет пута у земљи и иностранству (Награда за најбољи драмски текст на Фестивалу професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ 1994, Награда „Бранислав Нушић“ Удружења драмских писаца Србије 1996. и 1998, Награда за најбољи текст на Фестивалу луткарских позоришта Србије 2002, Награда за најбољи комедиографски текст на Данима комедије 2004, Награда за најбољи савремени драмски текст на Сусретима позоришта/казалишта БиХ 2010. и др.) Добитник је Награде Народног позоришта Београд за уметнички и радни допринос 2010. и Октобарске награде града Лесковца, 2016.

Драме су му превођене на енглески, немачки, руски, бугарски, пољски, шведски и јапански језик. У издању КИЗ „Алтера“ и Шабачког позоришта објавио је књигу драма Бизарно, 2012. Аутор је већег броја реализованих телевизијских емисија, играних серијала, ТВ драма и једног дугометражног играног филма.

Писао је позоришну критику за дневни лист Данас. Објављивао је театролошке есеје у домаћим и иностраним часописима. Био је уредник издања Музеја позоришне уметности Србије и позоришног часописа Театрон, главни уредник Издавачке делатности Народног позоришта Београд и драматург Српског народног позоришта Нови Сад.  Од 2014. до 2018. био је вршилац дужности директора Драме Народног позоришта Београд. Тренутно је драматург тог позоришта.

РОБЕРТ ЛЕНАРД

РОБЕРТ ЛЕНАРД

 

Позоришни редитељ, драмски писац, драматург, уметнички руководилац Новосадског позоришта.

Рођен 1983. године у Сенти, студирао хунгарологију на Филозофском факултету.

Дипломирао је 2009. године мултимедијалну режију у класи Боре Драшковића и Бориса Лијешевића на Академији уметности у Новом Саду. Његова дипломска представа је била Права природа љубави у Позоришту „Деже Костолањи“ по савременом тексту канадског драматичара Бреда Фрејзера.

Од 2008. до 2013. године ради као слободњак и усавршава своје знање режије као асистент различитих савремених аутора: Андраша Урбана, Оливере Ђорђевић, Борута Шепаровића и Ласла Кесега. Режирао у Будимпешти, у Бекешчаби, у Позоришту „Деже Костолањи“ и у Салашком позоришту.

Од 2013. године је стални сарадник Новосадског позоришта, прво као уметнички сарадник, редитељ, драматург и асистент режије, а од 2016. године као уметнички руководилац те установе. Његове режије у Новосадском позоршту су: Нојзацер кабаре, Пијани процесФама о бициклистимаЕдвард IIСањари и Капетан Прљави Фред.

Редовно режира на Академији уметности у Новом Саду, представа Ловац у житу је добитник више награда на међународним студентским фестивалима.

Пише драме, које се појављују на разним сценама Мађарске и Србије. Редован је гост на концертним извођењима мађарског националног фестивала POSZT и фестивала мађарске савремене драме DESZKA. Његову збирку драмских текстова под насловом Скизополис је објавила издавачка кућа Форум у Новом Саду 2015. године. Драму Бдиоци је извео ансамбл Народног позоришта у Суботици у режији Ђерђа Херњака, а драму Тетоважа су поставили у Позоришту Жигмонд Мориц у Њиређхази. Превео је и адаптирао текстове Црни и Фама о бициклистима у Новосадском позоришту.