Nagrađene fotografije na 16. Izložbi međunarodnog trijenala „Pozorište u fotografskoj umetnosti“
Međunarodni trijenale “Pozorište u fotografskoj umetnosti” specifična je tematska izložba koju organizuje Sterijino pozorje od 1965. Pravo učešća imaju umetnici iz celog sveta: fotografi profesionalci i amateri, foto-organizacije, pozorišta, akademije itd. Izložba (crno-bele i kolor fotografije) obuhvata fotografije na kojima su prikazane pozorišna predstava (drama, opera, balet, pantomima, pozorišni performans itd.) i/ili pozorišna atmosfera (svaki trenutak u pozorištu iza i ispred scene, u gledalištu, garderobama, u foajeima, na otvorenom prostoru itd.). Pravo učešća imaju fotografije nastale 2017, 2018. i 2019. godine. Pravila Trijenala saglasna su Pravilima Međunarodne organizacije fotografske umetnosti – FIAP, Udruženja fotografa Amerike – PSA i Foto saveza Srbije – FSS.Trijenale se održava pod sledećim patronatima: FIAP-2020/080, PSA-2020-121 i FSS-2020/22. Učesnici su oslobođeni plaćanja participacije za učešće. Organizator će reprodukovati fotografije za potrebe žiriranja, postavke izložbe i za izradu kataloga, i u druge svrhe se neće koristiti.Organizator ne preuzima nikakve obaveze prema ličnostima na fotografijama. Vreme i mesto izložbe: Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, Srbija, 2020. godine u okviru 65. Sterijinog pozorja.
NAGRADE MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE FOTOGRAFSKE UMETNOSTI
NAGRADE UDRUŽENJA FOTOGRAFA AMERIKE
NAGRADE FOTO SAVEZA SRBIJE
Sterijino pozorje i pozorišna fotografija
Čast mi je što sam, evo, već drugi put u žiriju za trijenalnu izložbu pozorišne fotografije na Sterijinom pozorju, posebno što i sam potičem iz glumačke porodice! Ova tematika unutar foto medija ima svoja jaka uporišta u zemljama koje veoma neguju teatar i sve što se dešava oko njega. U Nemačkoj, koja ima dugu tradiciju u pozorišnoj umetnosti, sve premijere u velikim pozorištima snimaju se na filmske trake, koje se pažljivo čuvaju na posebnim mestima i u arhivama. Jačanjem TV produkcije i ostalih medija, pozorište gubi svoju snagu, naročito u siromašnijim sredinama, koje nedovoljno finansiraju ovu oblast kulturne produkcije jednog naroda. Poplava rijaliti programa preti da potopi dramsku scenu i uguši glas teatra, gde se uvek vodi korenita borba u okviru kritičke misli i časne subverzije savremenog konteksta, pretočene u umetničku dramsku formu.
Prava pozorišna fotografija je zapostavljena, možda stoga što je na festivalima Bitefa i u nekim pozorištima zabranjeno fotografisanje predstava, jer do pre deset godina moglo se snimati na svim scenama. Problemi se ređaju, tako da je sve manje pravih zaljubljenika u ovu specifičnu temu, kao što je nekada bio Vidoje Mojsilović, a danas su to Vukica Mikača i Branko Ignjatović. Pitanje je ko će ih naslediti u ovom poslu, pogotovu što pozorišta u Srbiji nemaju stalno zaposlene fotografe. Velika je šteta jer ubuduće nećemo imati verodostojno dokumentovana izvođenja na „daskama koje život znače”.
U tekstu za katalog prethodnog Trijenala, Dragoslav Mirković navodi da je pristiglo dosta fotografija turističkog karaktera, sa karnevala, veselih manifestacija i plesnih predstava koje su obojene narodnim običajima. Tako je i ove godine. Pokušali smo da poštujemo i tradiciju, kao i neke inovacije, koje neumitno donosi digitalna tehnologija, nastojeći da biramo fotografske kreacije rukovođene likovnošću i smelošću autora da sa svojom kamerom učestvuju unutar scene, poštujući glumačke egzibicije i specifične zahteve „foto drame”. Obratili smo pažnju na jedinstvo utiska, integraciju glumca i scenografije, na karakter svetla fokusiranog na licima aktera, koje potencira mimiku i gest na sceni. Mislimo da će i ovom izložbom biti obradovani i pravi zaljubljenici u ovaj žanr fotografskog stvaralaštva.
Đorđe Odanović
April 2020.