ПРЕДСМРТНА МЛАДОСТ : антологија најновије српске драме (1995-2005)
приредили Весна Језеркић и Светислав Јованов

Нови Сад, Стеријино позорје, 2006. – 264 стр. – ISBN 86-85145-06-6

У раздобљу између 1995. и 2005, обележеном последицама ратова, санкција и изолације, падом ауторитарног режима и траумама транзиције, српска драма ипак доживљава једну врсту радикалне и креативне обнове. Реч је о скупини урбано оријентисаних, ерудитски образованих, савременом тренутку окренутих аутора који су у наш позоришни пејзаж унели провокативне теме, ефектне стилске и жанровске поступке, атрактивни језички материјал, а у највећем броју случајева и радикално друкчији поглед на свет, као и на сам театар.
У овом случају није реч ни о каквој јединственој „школи“, стилу, нити о кохерентном покрету, већ о генерацијском скупу, формираном у три узастопна „таласа“, а повезана неколиким битним заједничким – драматуршким, естетичким али и цивилизацијским – обележјима. Почетак тог стремљења означава ауторска појава Биљане Србљановић (1970), у „други талас“ спадају Угљеша Шајтинац (1971) и Милена Марковић (1974), док су најмлађи у овом скупу аутори рођени крајем осамдесетих и почетком деведесетих: Филип Вујошевић, Димитрије Војнов, Маја Пелевић и Милена Богавац. И док се афирмација опуса Биљане Србљановић – а донекле и Милене Марковић – одвијала подједнако кроз промоцију на матичним сценама и посредством иностраних успеха и признања, остали представници овог скупа, тек након каљења кроз радионице, алтернативне пројекте и мултимедијалне просторе у нас (при чему је од кључног значаја за већину био Пројекат НовА ДрамА/НАДА), постепено доспевају у центар пажње позоришног „мејнстрима“.
Одломак из увода В. Језеркић и С. Јованова