Награђене фотографије на 16. Изложби међународног тријенала „Позориште у фотографској уметности“
Међународни тријенале “Позориште у фотографској уметности” специфична је тематска изложба коју организује Стеријино позорје од 1965. Право учешћа имају уметници из целог света: фотографи професионалци и аматери, фото-организације, позоришта, академије итд. Изложба (црно-беле и колор фотографије) обухвата фотографије на којима су приказане позоришна представа (драма, опера, балет, пантомима, позоришни перформанс итд.) и/или позоришна атмосфера (сваки тренутак у позоришту иза и испред сцене, у гледалишту, гардеробама, у фоајеима, на отвореном простору итд.). Право учешћа имају фотографије настале 2017, 2018. и 2019. године. Правила Тријенала сагласна су Правилима Међународне организације фотографске уметности – ФИАП, Удружења фотографа Америке – ПСА и Фото савеза Србије – ФСС.Тријенале се одржава под следећим патронатима: ФИАП-2020/080, ПСА-2020-121 и ФСС-2020/22. Учесници су ослобођени плаћања партиципације за учешће. Организатор ће репродуковати фотографије за потребе жирирања, поставке изложбе и за израду каталога, и у друге сврхе се неће користити.Организатор не преузима никакве обавезе према личностима на фотографијама. Време и место изложбе: Српско народно позориште, Нови Сад, Србија, 2020. године у оквиру 65. Стеријиног позорја.
НАГРАДЕ МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ФОТОГРАФСКЕ УМЕТНОСТИ
НАГРАДЕ УДРУЖЕЊА ФОТОГРАФА АМЕРИКЕ
НАГРАДЕ ФОТО САВЕЗА СРБИЈЕ
Стеријино позорје и позоришна фотографија
Част ми је што сам, ево, већ други пут у жирију за тријеналну изложбу позоришне фотографије на Стеријином позорју, посебно што и сам потичем из глумачке породице! Ова тематика унутар фото медија има своја јака упоришта у земљама које веома негују театар и све што се дешава око њега. У Немачкој, која има дугу традицију у позоришној уметности, све премијере у великим позориштима снимају се на филмске траке, које се пажљиво чувају на посебним местима и у архивама. Јачањем ТВ продукције и осталих медија, позориште губи своју снагу, нарочито у сиромашнијим срединама, које недовољно финансирају ову област културне продукције једног народа. Поплава ријалити програма прети да потопи драмску сцену и угуши глас театра, где се увек води коренита борба у оквиру критичке мисли и часне субверзије савременог контекста, преточене у уметничку драмску форму.
Права позоришна фотографија је запостављена, можда стога што је на фестивалима Битефа и у неким позориштима забрањено фотографисање представа, јер до пре десет година могло се снимати на свим сценама. Проблеми се ређају, тако да је све мање правих заљубљеника у ову специфичну тему, као што је некада био Видоје Мојсиловић, а данас су то Вукица Микача и Бранко Игњатовић. Питање је ко ће их наследити у овом послу, поготову што позоришта у Србији немају стално запослене фотографе. Велика је штета јер убудуће нећемо имати веродостојно документована извођења на „даскама које живот значе”.
У тексту за каталог претходног Тријенала, Драгослав Мирковић наводи да је пристигло доста фотографија туристичког карактера, са карневала, веселих манифестација и плесних представа које су обојене народним обичајима. Тако је и ове године. Покушали смо да поштујемо и традицију, као и неке иновације, које неумитно доноси дигитална технологија, настојећи да бирамо фотографске креације руковођене ликовношћу и смелошћу аутора да са својом камером учествују унутар сцене, поштујући глумачке егзибиције и специфичне захтеве „фото драме”. Обратили смо пажњу на јединство утиска, интеграцију глумца и сценографије, на карактер светла фокусираног на лицима актера, које потенцира мимику и гест на сцени. Мислимо да ће и овом изложбом бити обрадовани и прави заљубљеници у овај жанр фотографског стваралаштва.
Ђорђе Одановић
Aприл 2020.