Награђене фотографије на 16. Изложби међународног тријенала „Позориште у фотографској уметности“

Међународни тријенале “Позориште у фотографској уметности” специфична је тематска изложба коју организује Стеријино позорје од 1965. Право учешћа имају уметници из целог света: фотографи професионалци и аматери, фото-организације, позоришта, академије итд. Изложба (црно-беле и колор фотографије) обухвата фотографије на којима су приказане позоришна представа (драма, опера, балет, пантомима, позоришни перформанс итд.) и/или позоришна атмосфера (сваки тренутак у позоришту иза и испред сцене, у гледалишту, гардеробама, у фоајеима, на отвореном простору итд.). Право учешћа имају фотографије настале 2017, 2018. и 2019. године. Правила Тријенала сагласна су Правилима Међународне организације фотографске уметности – ФИАП, Удружења фотографа Америке – ПСА и Фото савеза Србије – ФСС.Тријенале се одржава под следећим патронатима: ФИАП-2020/080, ПСА-2020-121 и ФСС-2020/22. Учесници су ослобођени плаћања партиципације за учешће. Организатор ће репродуковати фотографије за потребе жирирања, поставке изложбе и за израду каталога, и у друге сврхе се неће користити.Организатор не преузима никакве обавезе према личностима на фотографијама. Време и место изложбе: Српско народно позориште, Нови Сад, Србија, 2020. године у оквиру 65. Стеријиног позорја.

НАГРАДЕ МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ФОТОГРАФСКЕ УМЕТНОСТИ

Сандра Гарип, Доминиканска Република, фотографија Данза 01

НАГРАДЕ УДРУЖЕЊА ФОТОГРАФА АМЕРИКЕ

Филип Илиевски, Република Северна Македонија, фотографија Јелена Сергеевна

НАГРАДЕ ФОТО САВЕЗА СРБИЈЕ

Самир Захировић, Босна и Херцеговина, фотографија Црква босанска 2 2 Почасна FIAP признања

Стеријино позорје и позоришна фотографија

Част ми је што сам, ево, већ други пут у жирију за тријеналну изложбу позоришне фотографије на Стеријином позорју, посебно што и сам потичем из глумачке породице! Ова тематика унутар фото медија има своја јака упоришта у земљама које веома негују театар и све што се дешава око њега. У Немачкој, која има дугу традицију у позоришној уметности, све премијере у великим позориштима снимају се на филмске траке, које се пажљиво чувају на посебним местима и у архивама. Јачањем ТВ продукције и осталих медија, позориште губи своју снагу, нарочито у сиромашнијим срединама, које недовољно финансирају ову област културне продукције једног народа. Поплава ријалити програма прети да потопи драмску сцену и угуши глас театра, где се увек води коренита борба у оквиру критичке мисли и часне субверзије савременог контекста, преточене у уметничку драмску форму.

Права позоришна фотографија је запостављена, можда стога што је на фестивалима Битефа и у неким позориштима забрањено фотографисање представа, јер до пре десет година могло се снимати на свим сценама. Проблеми се ређају, тако да је све мање правих заљубљеника у ову специфичну тему, као што је некада био Видоје Мојсиловић, а данас су то Вукица Микача и Бранко Игњатовић. Питање је ко ће их наследити у овом послу, поготову што позоришта у Србији немају стално запослене фотографе. Велика је штета јер убудуће нећемо имати веродостојно документована извођења на „даскама које живот значе”.

У тексту за каталог претходног Тријенала, Драгослав Мирковић наводи да је пристигло доста фотографија туристичког карактера, са карневала, веселих манифестација и плесних представа које су обојене народним обичајима. Тако је и ове године. Покушали смо да поштујемо и традицију, као и неке иновације, које неумитно доноси дигитална технологија, настојећи да бирамо фотографске креације руковођене ликовношћу и смелошћу аутора да са својом камером учествују унутар сцене, поштујући глумачке егзибиције и специфичне захтеве „фото драме”. Обратили смо пажњу на јединство утиска, интеграцију глумца и сценографије, на карактер светла фокусираног на лицима актера, које потенцира мимику и гест на сцени. Мислимо да ће и овом изложбом бити обрадовани и прави заљубљеници у овај жанр фотографског стваралаштва.

Ђорђе Одановић
Aприл 2020.