Љиљана Пешикан-Љуштановић – СМЕХ И СУЗЕ У РАЉАМА ИСТОРИЈЕ
Библиотека Драматуршки списи
Уредница др Ружа Перуновић
Стеријино позорје, Нови Сад, 2024. ‒ стр.173 ‒ ISBN 978-86-85145-96-4
Шест огледа наше знамените научнице Љиљане Пешикан-Љуштановић, обједињених под насловом Смех и сузе у раљама историје, имају чврсту заједничку нит: отворен дијалог драме и театра са, пре свега културном, а потом и општом историјом и моделима којима Театар (и драмски текст као његова саставница) тумачи свет појединца и друштва према Времену које је било, које јесте и којег ће бити (или не бити, означеном као крај Историје, а тиме и човека као бића). Тако се, ова ниска интердисциплинарних понирања, интерпретација и синтетичко-аналитичко огледање усредсређено најизразитије на рефлексе усмене књижевности и митско-обредне праксе у српској драми и позоришту, доима, упркос својој привидној разглобљености, као аутентична, иновативна и монолитна целина.
Др Миливоје Млађеновић
О АУТОРКИ
Љиљана Пешикан-Љуштановић рођена је 22. новембра 1954. године у Фекетићу (Војводина). Мајка: Стана Пешикан (рођена Челебић), отац: Жарко Пешикан. За Јована Љуштановића (1954–2019) удала се 1981. године
Основну и средњу школу завршила је у Београду. Студије на Филолошком факултету у Београду окончала је 1979. године, на групи за југословенске и општу књижевност, а децембра 1982. одбранила је магистарски рад с темом „Рад Тома Маретића на изучавању народне књижевности“, на Филолошком факултету у Београду.
Радила је у Основној школи „Слободан Пенезић Крцун“, у Великом Мокром Лугу, кao нaстaвницa српскoхрвaтскoг jeзикa и библиoтeкaркa (1982–1983), потом у Стеријином позорју, као референткиња за издавачку делатност и као секретарка одељења за издавачку делатност и уредница у едицијама Стеријиног позорја: Драматуршки списи, Савремена југословенска драма, Theatrologia Yugoslavica Позоришне монографије и била је чланица уредништва часописа за позоришну уметност Сцена (1983–1994).
Од 1994. била је запослена на Филозофском факултету у Новом Саду. Докторску дисертацију, с темом: „Змај Деспот Вук – мит, историја, песма“, одбранила је 11. септембра 2000, на Филозофском факултету у Новом Саду. У звање редовног професора изабрана је 2010. У пензију је отишла 1. октобра 2020, а у јануару 2021. додељено јој је звање професорке емерите. Чланица је Управног одбора Матице српске, секретaрка Лексикографског одељења Матице српске, главна уредница Лексикона писаца српске књижевности и уредница Библиотеке усмене књижевности Матице српске.
Објавила је13 монографија, међу којима: Змај Деспот Вук – мит, историја, песма (Нови Сад 2002), Кад је била кнежева вечера (Нови Сад 2009), Усмено у писаном (Београд 2009), Госпођи Алисиној десној нози (Нови Сад 2012), Заточник пете силе: фантастична проза Зорана Живковића (Нови Сад, Бијело Поље 2016), Пишем ти причу: рефлекси усмене књижевности и традиционалне културе у писаној књижевности и савременој култури Срба (Нови Сад 2020) Иза Алисиног огледала. Типолошки огледи о фантастичном роману за децу (Андрићград – Вишеград 2021) и др.; 5 приређених књига; те преко 300 радова у стручној и научној периодици, пре свега из области изучавања јужнословенског и балканског књижевног фолклора и интердисциплинарних студија о рефлексима традиционалне усмене књижевности и митско-обредне праксе балканских народа у српској и југословенској драматургији и позоришту, као и један број радова о савременом урбаном фолклору и фантастици.
Добитница је више награда међу којима су: Златна повеља српске књижевности, из фонда Aлександра Aрнаутовића за укупан рад (2009); Стеријина награда за театрологију „Јован Христић“, за књигу Кад је била кнежева вечера (2009); Награда „Сима Цуцић“, коју додељује Банатски културни центар, за најбоље дело из области изучавања књижевности за децу, за књигу Госпођи Алисиној десној нози (2013); Награда „Ђорђе Јовановић“ за најбоље дело из области књижевне критике и есејистике за књигу Пишем ти причу, коју додељује Библиотека „Ђорђе Јовановић“; Награда Вукове задужбине за науку, за књигу Пишем ти причу, 2020; Награда Златна књига Библиотека Матице српске, 2022. Љиљани Пешикан-Љуштановић посвећен је зборник радова „Љиљана Пешикан-Љуштановић – страст читања” (Нови Сад 2022) који је објављен у издању Библиотеке Матице српске.