Издавачка делатност

Издавачка делатност Стеријиног позорја покренута је 1956. године, паралелно са оснивањем ове институције. Југословенске позоришне игре од почетка прате каталози, а већ 1959. покренута је едиција „Савремена југословенска драма“, у којој се објављују драмски текстови награђени Стеријином наградом. Година 1965. је прекретница у развоју издаваштва: покреће се часопис за позоришну уметност „Сцена“ и објављује први наслов у едицији „Драматуршки списи“, Фрагменти о театру Јосипа Кулунџића, драмског писца, теоретичара, редитеља и једног од оснивача Стеријиног позорја, а затим следе књиге југословенских театролога Бранка Гавеле, Хуга Клајна, Јосипа Видмара, Елија Финција, Мате Милошевића…

Осамдесетих година XX века издавачка делатност је на врхунцу. У поменутим едицијама, али и у библиотекама „Позоришне монографије“, „Theatrologia Yugoslavica“ те посебним издањима, објављено је око стотину наслова. Аутори театролошких студија Мирослав Беловић, Боро Драшковић, Драган Клаић, Јован Ћирилов, Бранко Плеша, Миленко Мисаиловић, те приређивачи монографија о позоришту у Македонији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Словенији, Хрватској (Благоја Иванов, Јосип Лешић, Сретен Перовић и Радослав Ротковић, Васја Предан, Бранко Хећимовић), настављају традицију својих претходника. Кад томе додамо зборнике радова са трибина и међународних симпозијума о позоришној критици, режији, ствараоцима и њиховим поетикама, периодичне публикације и Годишњак југословенских позоришта, не изненађује да је Стеријино позорје постало један од највећих издавача позоришне литературе у земљи.

Криза деведесетих и материјална оскудица нису обишли ни Стеријино позорје, па је и издавачка делатност сведена на објављивање каталога Фестивала и тријеналних изложби, спорадично објављивање наслова у суиздаваштву с другим кућама, а часопис Сцена губи двомесечни ритам излажења.

После 2005. издавачка делатност у Стеријином позорју добија нови замајац. У едицији „Драматуршки списи“ и у новопокренутим едицијама „Синтезе“ (од 2007) и „Експозиција“ (од 2018) поново се објављују наслови домаћих и страних аутора о позоришној теорији и пракси, осветљавају поједини ствараоци и њихов рад, а путем антологија вреднује се новија драмска књижевност. Међу ауторима издвајају се Светислав Јованов, Иван Меденица, Гордана Тодорић, Тина Перић, Јасна Новаков Сибиновић, Дејан Петковић, Влатко Илић, Миливоје Млађеновић, Виолета Голдман и други.

Међу серијским публикацијама истакнуто место имају документарно-информативна публикација Годишњак позоришта Србије и часопис за позоришну уметност Сцена, који се издаје на српском и на енглеском језику. 

 „СЦЕНА“  часопис за позоришну уметност

Сцена континуирано излази од 1965. Часопис је до данас уређивало девет уредништава. Главни уредници били су Јосип Кулунџић (1965 – 1969), Слободан Селенић (1970 – 1974), Петар Марјановић (1975 – 1990), Радомир Путник (1991 – 1994), Вида Огњеновић (1995 – 2001), Даринка Николић (2002 – 2012).

Данас часопис уређују: Милош Латиновић (главни уредник), Марина Миливојевић Мађарев, Исидора Поповић, Александар Милосављевић и Жељко Јовановић. Секретарица редакције Весна Гргинчевић. Дизајн и прелом: Вељко Дамјановић.

Сцена се бави естетиком, теоријом и социологијом позоришта, кроз интервјуе прати актуелна збивању у домаћем и иностраном театру, редовно доноси приказе домаћих и иностраних фестивала, нарочито Стеријиног позорја, Битефа и других. Обележава јубилеје, осветљава најзначајније аспекте позоришне историје (велики ствараоци, покрети, појаве). Кроз приказе књига, читаоце обавештава о савременој театролошкој продукцији.

Доласком млађих чланова у редакцију, часопис се окреће темама које су атрактивне и тичу се младе позоришне популације, и читалаца и стваралаца – провокативне анкете о репертоарима институционалних позоришта, млади драмски писци на нашим сценама, различити сегменти позоришне представе (сценографија, костим…).
Часопис у сваком броју доноси најмање један савремени домаћи драмски текст и на тај начин значајно доприноси афирмацији домаћег драмског стваралаштва. У последње време објављују се и инострани савремени драмски текстови, нарочито из земаља окружења.

Велика пажња посвећује се дизајну часописа, као саставном и неодвојивом делу визуелног идентитета Сцене. Фотографија заузима посебно место јер је она, поред видео-записа, и трајно сведочанство о позоришном догађају.

„SCENA“, Theatre Arts Review
Покренута 1974. као позоришни алманах на енглеском језику. У почетку је часопис информисао инострано читалаштво о позоришним збивањима у земљи, а данас превасходно објављује савремено домаће драмско стваралаштво, чиме недвосмислено доприноси његовој промоцији у свету. Часопис уређује исто уредништво као издање на српском језику.

СТЕРИЈИНА НАГРАДА ЗА ТЕАТРОЛОГИЈУ „ЈОВАН ХРИСТИЋ“. Ради подстицања развоја театрологије и њене друштвене и стручне афирмације, Стеријино позорје и часопис за позоришну уметност „Сцена“ установили су 1986. Стеријину награду часописа „Сцена“ за театрологију. Награда се до 2002. додељивала сваке године, када је одлучено да ће се додељивати сваке треће године. Од 2010. награда носи име нашег истакнутог театролога Јована Христића. До сада је ову престижну награду добило више од 30 аутора будући да су појединих година награду равноправно добила два аутора.