АЛЕКСАНДРА КОЛАРИЋ АЛКА (1950-2024)
Отишла је Алка. Тихо и достојанствено, баш онако како је само њој приличило. Дискретна и увек са стилом, у послу, у животу и, ево сад, у смрти. Ако се за некога са пуним правом може рећи оно чувено ‘била је част имати такву колегиницу’, онда је то Алка.
Након завршених студија на новосадском Филозофском факултету на Катедри за јужнословенске језике радила је најпре као наставница српског језика, па у Издавачком предузећу „Просвета“ као лекторка. Највећи део своје каријере провела је у Стеријином позорју (1978 – 2010), својој другој кући. Траг који је овде оставила и даље је видан и јасан. Језички стандарди на којима је упорно инсистирала остали су препознатљива карактеристика Позорја. Знала је Алка да наша кућа, као једна од најзначајнијих институција српске културе, мора бити идентификована и по томе.
Годинама је уређивала фестивалске каталоге, трудећи се да сваки од њих има специфичну „боју“. Но, њен капитални допринос Стеријином позорју је монографија „60 година Стеријиног позорја“. Алкин дугогодишњи и стрпљиви рад оставио је документ који ће бити неизоставна основа за све оне који се буду бавили историјом југословенског и српског позоришта.
И шта рећи за крај, Алка, оставила си траг.