Александар Милосављевић
ЕГОН САВИН, РЕДИТЕЉ ЖИВОТ У ПОЗОРИШТУ
Едиција: Добитници награде „Дејан Мијач”
I издање
Стеријино позорје, Нови Сад, 2025. ‒ стр. 298 ‒ ISBN 978-86-82998-02-0
Из одлуке жирија Удружења драмских уметника Србије и Стеријиног позорја за доделу Награде „Дејан Мијач“:
„Слика света коју је у својим представама стварао Дејан Мијач, њено значењско и стилско померање у односу на изворни контекст националне драмске класике, има свог најцеловитијег, најдоследнијег аналитичара и коментатора у представама Егона Савина. Концентрисане у жив, узбудљив и модерни редитељски опус, представе Егона Савина такође су препознатљиве по радикалном заокрету у тумачењу националне, али и светске драмске класике, као и у приступу делима савремених домаћих и савремених светских драмских аутора.
Представе Егона Савина, као и представе његовог професора, а потом и сарадника, Дејана Мијача, отварале су нове перспективе српском театру и снажно утицале на његову припадност европском оквиру театра. Посвећенички, вишедеценијски педагошки ангажман на Факултету драмских уметности, додаје личности Егона Савина својства оног племенитог утицаја учитељ ‒ ученик чије дејство унапређује уметност и културу једне нације.“
Небојаш Брадић, редитељ,
Небојша Дугалић, глумац,
Миливоје Млађеновић, професор и театролог
„Ако се прва монографија посвећена редитељском ангажману Егона Савина – она из 2011, чији је аутор Дејан Пенчић Пољански – пре свега бавила радом овог редитеља у Српском народном позоришту, ова књига покушава да на основу разговора са Савином и богатих документарних сведочанстава о његовом раду, обухвати комплетну његову досадашњу каријеру те да, без обзира на то где су настале представе које је режирао, буду утврђени основни елементи Савинове редитељске поетике, као и његови погледи на режију, однос који успоставља између литерарног предлошка и сценске интерпретације, или рад с глумцима као једним од темељних редитељевих задатака. Ипак, основа из које је настала ова књига и даље је монографија Пенчића Пољанског; из ње су преузети неки текстови, пре свега уводни есеј Петра Марјановића, фрагменти критика о Савиновим представама, као и театрографија која се односи на период од редитељевих почетака па до термина закључења Пенчићеве књиге. Отуда ваља констатовати да ми је вазда прецизни и савесни аутор монографије Егон Савин не само олакшао посао, него је и подацима пласираним у књизи из 2011. трасирао рад на овој монографији.”
А. Милосављевић