55. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ
26. MAJ – 4. ЈУН 2010.
Милена Марковић
БРОДИЋ ЗА ЛУТКЕ
Режија Александар Поповски
СНГ, Љубљана (Словенија)
‘ Живот је море’
[…] Све сцене у представи су снажне, целовите и, у складу с текстом младе српске песникиње и драматичарке Милене Марковић (Бродић за лутке је њена четврта драма), прате линију развојне логике, која твори веома добру, уједначену унутарњу драматургију целине. Редитељ Александар Поповски повремено то следи претерано исповедно (нпр. у коришћењу црвеног светла између поетских тачака), заиста изванредно па збивања везује за сценске промене (сценографију потписује Нумен). Сцена је и у идеји и у реализацији изузетна и свакако један од најбољих делова представе. Чине је похабани масивни столови разних величина, и то је некако то. Режија брине да су до краја искоришћени и да је простор, који се сваки пут мења, одговарају и биотоп за сва збивања. Развоју драмских ситуација у представи тако прочишћена сценска компонента свакако нуди обиље могућности, што је добро како за градацију напетости тако и за глуму. Милена Марковић драму поставља у оштро разлученим сценама с различитим ликовима, које играју исти глумци. Тај повезани низ ликова из бајки,чије су особине прилично једнозначно одређене, у тексту је експлицитно појашњен, из њега извире и наслов драме. Иза метафоричне кулисе, у њој се открива опора прича жене (у читавом луку, од Млађе сестре до Вештице, сјајно је доноси Барбара Церар, која једина наступа у свим сценама), која би, бар у појединим деловима, могла бити и универзална, што Бродићу за лутке даје додатну тежину, и тако текст кроз протагонисткињу, али и остале ликове, веома прецизно одсликава атмосферу свакидашњице. Актуелна представа је занимљива и вредна да се види и због начина на који се том атмосфером бави; реч је о мешавини извођења и тумачења, која дозвољава стања суптилно отворена те их додатно не оптерећује насилним (једнозначним) интерпретацијама. У таквој поставци глумци се углавном добро сналазе, глума је убедљива, трансформације ликова добро наглашене. Спој актуелне сценске реализације и вредног драмског штива изненадујуће је уверљив, па целина делује нарочито и занимљиво, раздобља и атмосфера у њој вредни су детаљније анализе.
Ања ГОЛОБ, Вечер, Марибор, 22. 05. 2009.