35. JUGOSLOVENSKE POZORIŠNE IGRE
26. maj – 2. jun 1990.
Goran Stefanovski
KULA VAVILONSKA
režija Slobodan Unkovski
Dramski teatar, Skoplje
Reditelj Slobodan Unkovski uspeo je da od najbednije slike naših muka sa samoupravnim socijalizmom napravi najčistiju predstavu ovogodišnjeg Sterijinog pozorja. U toj povesti o društvu koje sve uništava, nagriza i prlja, Unkovski je našao jednostavnosti i algebru neke druge demonijačnosti koja nije od ovog sveta. Navikli da sa „crnim talasom“ u filmu ovu temu gledamo u kalu, uz pevaljke, sa neobrijanim polupijanim primitivcima, s Unkovskim pratimo hladni užas poslednjih dana jugosocijalizma, kada se upravo pitamo da li će nam neokapitalizam ili neosocijalizam biti bolji.
Unkovski je umeo da za takvu predstavu od Marine Čuturilo dobije monstruoznu građevinu koja karakteriše svu težinu besmislenih gradnji, materijalizovanu ljudsku glupost naše skore prošlosti. Ta konstrukcija se kreće, preti, penje i spušta, nagrne pa se povuče, da najzad gotovo zgromi ljude.
Jovan ĆIRILOV