1959. – 4. ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ПОЗОРИШНЕ ИГРЕ – Награђена представа

4. JUGOSLOVENSKE POZORIŠNE IGRE

16 – 27. maj 1959.

Radoje Domanović

STRADIJA

dramatizacija Borislav Mihajlović Mihiz
režija Jovan Putnik
Srpsko narodno pozorište, Novi Sad

…Kako komponovati mozaik a da se ne pobiju i međusobno ne pokrešu kamenovi uzeti iz desetak različitih, vrlo različitih pripovedaka Radoja Domanovića. Odsustvo kontinuirane fabule udružilo se tu sa prisustvom ironične konstrukcije, velikog i malog vica, hiperbole, teza i tezica, papira, a od toga se može napraviti govor, politički članak, utopijski roman, nesalonska kozerija, štogod hoćete, samo pozorište vrlo teško… I tako, na svakom ulazu u delo Radoja Domanovića po jedan stražar i po jedan natpis govore: Odbij – nije za scenu!

Jer, zar se ne čuje i jedan drugi glas, iznutra, iz sveta ovog dela koje je već pedeset godina definitivno završeno, zar ne probija jedna trajna vertikala, jedna fantastična anticipacija, nešto što vinu ove satire dugim vekom daje samo gušću, finiju aromu. Zar ne kaže taj glas vitalnosti da ga treba osloboditi svega onoga što je bio samo trenutak vremena i sredine, osloboditi u čist, produžen i trajan ton. A čim je u pitanju glas i čim je potrebno nešto seći, prekrajati… odmah je tu, u blizini, pozornica i sufler već šapuće prve reči. Domanović je svom vremenu rekao u lice svoju oštru, krupnu, ljutitu reč, ispsovao ga, iskamdžijao, obeležio pečatom gneva. Govorio je svome vremenu i o svome vremenu, ali srećom ne samo njemu i ne samo o njemu…

Borislav MIHAJLOVIĆ