Нина Плавањац, драмска списатељица из Београда, добитница је награде на Конкурсу Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст за 2024. годину за остварење Име у пепелу приспело под шифром Божур. Жири који је радио у саставу Јелена Кајго, драмска списатељица (председница), Небојша Лапчевић, књижевник и Ђорђе Косић, драмски писац, одлуку је донео једногласно. Такође, Жири је у ужи избор уврстио још четири текста Месец дана у Лидлу Филипа Вујошевића, Под њим небо Данила Бракочевића, Валињано Николе Југовића, И затвор је за људе Милана Тодорова, и препоручује их за инсценацију.
Нина Плавањац рођена је у Београду 1998. године. Након треће године Филолошке гимназије, са 17 година, уписује Факултет драмских уметности у Београду, катедра драматургије, на којој дипломира 2019. године.
Ауторкин драмски текст Бесмртни на конкурсу Стеријиног позорја улази у ужи избор 2015. године. Исти текст имао је јавно читање на фестивалу „Позоришно пролеће“ у изведби ансамбла Шабачког позоришта и био је објављен у магазину за културу и уметност „Код 21“. Ауторка је текст Бесмртни самостално адаптирала за радио, по ком је Радио Београд 2 снимио радио драму емитовану 2017. године.
Текст Где дрвеће сјаји био је у избору Хартефакт фондације за 5 најбољих драмских текстова у региону 2016. године. У 2018. години њена радио драма Арчибалд и Аро освојила је другу награду на конкурсу „Неда Деполо“, док је радио драма Ноктурно била уврштена у 5 најбољих радио драма на конкурсу РТС-а.
- године ангажована је као драматург, лектор и преводилац на мјузиклу Коса у копродукцији Позоришта младих у Новом Саду и Новосадског позоришта.
- године две њене драме имају праизведбе у режији Марјана Нећака – Само глас, са премијером у Македонском народном театру у Скопљу, и Каштел у језеру, са премијером у Народном позоришту Сомбор.
- године потписује две драматизације као коауторка – Деца Паклене поморанџе са Коканом Младеновићем, и Гуливерова путовања са Браниславом Илић. Обе представе су исте године имале премијеру у Позоришту младих у Новом Саду, у режији Кокана Младеновића.
- године, заједно са Александром Јовановић и Бојаном Тасићем, сарађује као коауторка на омнибусу 4 зида – трагикомедија о карантину, затим потписује ауторски драмски текст Облаци – Душан Васиљев: псеудобиографија и фантазмагорија, и са Александром Јовановић поново сарађује као коауторка, овог пута на драматизацији романа Енеса Халиловића Људи без гробова. Представе су, редом, имале праизведбе у Позоришту Бора Станковић у Врању, Народном позоришту Кикинда, и у копродукцији Регионалног позоришта у Новом Пазару и Београдског драмског позоришта. Исте године ангажована је као драматург на процесу представе Прозор, ауторке Катарине Николић и у режији Николе Бундала, која је премијеру имала у Београдском драмском позоришту.
- године, њена драматизација Настасја Филиповна по мотивима романа Идиот Фјодора Достојевског има премијеру у КПГТ-у у Београду, у режији Страхиње Падежанина.
Представе на којима је радила као ауторка и драматуршкиња селектоване су и награђене на више регионалних и међународних фестивала: Охридско лето, Јоаким Фест, Фестивал Петар Кочић, Фестивал Јоаким Вујић, Скопско лето, Интернационални фестивал монодраме Битољ, Фестивал камерног театра Ристо Шишков, Виминацијум фест, Которски фестивал позоришта за децу…
Сем драмских текстова, пише и сценарије – ауторка је сценарија за кратке игране филмове Поход на Мјесец и Кашика у режији Марка Џамбића, и Девојка и мачка, Желим само да ме нађу и На далеки пут у режији Лазара Вранића, као и позоришне и филмске критике и поезију.
Похађа мастер академске студије на Катедри позоришне и радио режије на Факултету драмских уметности. Живи и ради у Београду.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА КОНКУРСА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА ЗА ОРИГИНАЛНИ ДОМАЋИ ДРАМСКИ ТЕКСТ 2023/24.
Име у пепелу Нине Плавањац је стилски врло аутентично и снажно драмско дело, пуно занимљивих и често мрачних поетских слика. Оно у себи носи комбинацију прозе и стиха који у међусобном допуњавању осликавају један цинични и сурови свет. Са друге стране, драмска конструкција је веома добро скројена, па експресивност текста ни у једном тренутку не постаје сама себи сврха. Текст одише једном чврсто формираном ауторском поетиком, док је тематски врло релевантан – бело робље и психологија култова су теме са којима се нисмо често сретали у домаћој драматургији, па у том смислу овај текст доноси одређену дозу оригиналности и особености.