Мирослав Радоњић

Рођен 3. јуна 1971. у Прњавору (Босна и Херцеговина – Република Српска). Основну школу завршио у Прњавору, а средњу Математичку школу у Дервенти. Филозофски факултет у Новом Саду, Одсек за српску књижевност и језик, уписао 1995. године, а дипломирао 2000. са просечном оценом 9,38 током студија. На истом факултету магистрирао 2005. (Трагови Стеријине комедиографије у српској драматургији XX века – А. Поповић, Д. Ковачевић, С. Селенић, В. Огњеновић)  и докторирао 2015. године (Драмски опус Виде Огњеновић у контексту савремене српске драматургије и књижевне традиције).

Позоришну критику и радове из театрологије објављује у континуитету од 1996. године. Аутор је књига Стерија у огледалу XX века у издању Позоришног музеја Војводине и Матице српске 2006. године и Бегунци из безнађа у издању Позоришног музеја Војводине 2017. У склопу позоришне праксе, као члан тридесетак стручних жирија, учествовао је на свим важним домаћим и регионалним позоришним фестивалима (Фестивал професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“; Фестивал професионалних позоришта Војводине; „Дани Зорана Радмиловића“, Зајечар; „Дани комедије“, Јагодина; Фестивал класике „Вршачка позоришна јесен“; „Дани Миливоја Живановића“, Пожаревац; Фестивал првоизведених представа, Алексинац; Фестивал босанскохерцеговачке драме, Зеница; Сусрети позоришта/казалишта, Брчко; „Фестивал европског позоришта, Тузла; Гавелине вечери, Загреб; Македонски театарски фестивал „Војдан Чернодрински“, Прилеп…) Од 2003. члан је Удружења позоришних критичара и театролога Србије, а од 2011. дo 2020. српског центра Међународног позоришног института. Члан је уредништва часописа за позориште и визуелне комуникације „Агон“ (издавачи: Народно позориште Републике Српске и Академија умјетности Универзитета у Бања Луци). Био је један од уредника часописа „Сцена“ (издавач Стеријино позорје), као и „Војвођанска сцена“ (издавач Позоришни музеј Војводине). Од септембра 2008. до септембра 2012. члан је редакције позоришних новина „Лудус“ (издавач Удружење драмских уметника Србије). Био је члан Управног одбора Српског народног позоришта у два сазива, од 2002. до 2007. године и Управног одбора Народног позоришта у Београду (2010–2011). Селектор Фестивала „Јоаким Вујић“ (2008/09, 2009/10. и 2020/21), Фестивала професионалних позоришта Војводине у двогодишњем мандату (2008/09. и 2009/10), 16. Театар феста „Петар Кочић“ 2013. (Бања Лука), Стеријиног позорја 2017. године, 17. и 18. Међународног позоришног фестивала Јоакимфест 2022. и 2023. (Крагујевац) и 7. и 8. Позоришног пролећа 2023. и 2024. (Шабац). Члан је Уметничког савета Фестивала „Нови тврђава театара“ Чортановци – Нови Сад  и Фестивала балканског културног простора „Театар на раскршћу“ Ниш. Учествовао на домаћим и међународним научним скуповима и симпозијумима („Српски књижевници и српско позориште од Првог светског рата до краја XX века“, Српска академија наука и уметности; „Страст читања“ посвећен проф. емерити Љиљани Пешикан Љуштановић, Матица српска; „Од мобилности до интеракције“, Институт за словенску филологију Шлеског универзитета, Катовице, Пољска).

Од 1999. године обављао је послове руководиоца сектора за односе с јавношћу у Издавачко-књижарском центру „Соларис“, Нови Сад, а од марта 2005. до септембра 2005.  запослен је Народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину, на месту директора драмске сцене. Директор Стеријиног позорја од септембра 2005. до јула 2008. године. Помоћник директора Стеријиног позорја од јануара 2009. до октобра 2014. године. В. Д. директора од октобра 2014. до марта 2015, када је након расписаног јавног конкурса именован за директора. У марту 2019. године, после спроведене конкурсне процедуре, Скупштина града Новог Сада, поново га именовала за директора Стеријиног позорја. Након расписаног јавног конкурса, у марту 2023. још једном именован за директора Стеријиног позорја у четворогодишњем мандату.