39. STERIJINO POZORJE
26. maj – 2. jun 1994.
Petar Petrović Njegoš
LAŽNI CAR ŠĆEPAN MALI
režija Dejan Mijac
Jugoslovensko dramsko pozorište – ATL Beograd – Grad teatar Budva
Ako se, povodom ove predstave, pominje ogledalo vremena, odmah valja kazati da u njoj nije reč o gruboj aktuelizaciji Njegoševa speva, ni sa Stojanovićeve ni sa Mijačeve strane. Ako je nešto u predstavi grubo, grubost dolazi od izraza (naših) naravi koje Mijač, po liniji svojih sjajnih režija Sterije, izlaže uvek povećane pod lupom, kao kakav sajdžija što ispituje greške i kvarove u složenom mehanizmu istorije, ljudskih postupaka u njoj, same prirode čovekove. Zato su karakteri izoštreni. Ako deluju smešno ili groteskno, to je otuda što pokušavaju da uparade svoje maske, kao na vašaru taštine…
Vojislav Brajović je neodoljivi Šćepan Mali; vrlo smešan kada, kao kakav provincijski šmirant, od svoje izmišljene sudbine pravi predstavu za Crnogorce, pa kada se, zanet lažima i opijen vlašću, uživi u carsku ulogu, pa u scenama sa papagalom, vernim drugom. Šćepan bi bio samo komični lutan u vlastitom granginjolu da taj granginjol, na šta nas Brajović opominje, nije pozornica surovog sveta u kome, uostalom, leti i njegova glava.
Feliks PAŠIĆ