66. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ
18. ЈУН– 26. ЈУН 2021.
По мотивима истоименог романа Енеса Халиловића
АКО ДУГО ГЛЕДАШ У ПОНОР
Режија: Златко Паковић
Регионално позориште Нови Пазар / Културни центар Нови Пазар
Свако је талас хлеба који једе
Претпоследњи дан марта, прохладно али пријатно вече… И, колико то корона дозвољава, пуно гледалиште инсталирано на сцени Културног центра Нови Пазар.
Пето извођење представе Ако дуго гледаш у понор Златка Паковића, позоришне поеме по мотивима истоименог романа Енеса Халиловића, дословце никога није оставило равнодушним. Напротив!
С узбуђењем, пажњом, па и својеврсним учествовањем, гледаоци су испратили позоришно остварење које је вивисекција друштвених (не)прилика сазданих од социјалног очаја, неправде, беде, историјског, као и религијског наслеђа, као и (не)могућег положаја жене у таквом контексту. Глумци, који су потписани и као драматурзи, у преплитању сонгова и играних партитура, нимало случајно мењајући улоге, између осталог, преиспитивали су различите (не)могуће исходе једног, конкретног случаја силовања. Прецизније; лепа, сиромашна шеснаестогодишњакиња успева да се запосли код локалног тајкуна, пријатеља покојног јој оца и оронуле мајке. За мизерну плату бесомучно ради у пазарској индустрији џинса, која је њеном послодавцу само покриће за бављење нелегалним пословима попут трговине дрогом. У датом тренутку он је силује, а потом наставља то да чини. Кроз представу се, затим, развијају (не)могућа разрешења; шта бива када, односно ако прећути, шта ако му се одупре успевајући да га повреди, шта ако га тужи… И, како год окренеш, неизбежно је њено страдање у којем се огледа слојевита слика актуелног нам друштва огрезлог у одсуству емпатије, одсуству икакве правде, потнулог у очај, беду, бескрупулозност у свим сегментима, ћутање, пристајање… У једном од сонгова простором одјекује: „Свако је талац хлеба који једе/И нема тога што уста неће слагати ради хлеба//Зашто нема хлеба за све, кад га има за све?/Хлеба нема, да би имало лажи!“
По речима Милоша Латиновића, директора Битеф театра ово је „одличан репертоарски потез и представа која својим одликама високо позиционира ово позориште на ширем простору. Темељи се на добром тексту, доброј глуми, а нема, тј. не пати од редитељске екстраваганције.“
Татјана Њежић
(Блиц, 1. 4. 2021)