LONELLY PLLLANET – туристичка тура кроз дис(у)топију
Концепт, текст и извођење: Маја Пелевић, Димитрије Коканов, Олга Димитријевић, Тања Шљивар, Игор Коруга
Лоунли пленет је представа имерзивног карактера, која се изводи у отвореним и затвореним просторима, око зграде позоришта и у њој, намерним избегавањем класичног сценског простора, односно саме сцене. Кроз колажну структуру пет ауторских и извођачких гласова, који се међусобно преплићу и прожимају, уметници воде прописно дистанцирану публику на туристичку туру кроз обе стране новчића утопије и дистопије наше (позоришне) свакодневице.
Почетак ове године обележила је епидемија вируса корона. Она је глобални феномен, па су таква и питања и несигурности које се везују уз њу. Наши заједнички јавни и дељени простори, међу њима и позоришта, постали су места затворености и страха, и ниједан није остао поштеђен. Корона је показала и да је могуће да цео свет и систем само стану, али да је механизам самоодржања савременог капитализма јачи и од такве паузе. Дане проводимо у мешавини осећања страха, апатије, цинизма, еуфорије, физичких активности, пролазећи кроз непрестане емоционалне ролеркостере. Како ми, тако и свет – свет као да се клацка између рестаурације поретка у неком бруталнијем облику – фашистичкој дистопији, и ревитализације социјалистичких идеја о дељењу ресурса, јаком јавном сектору и солидарности – социјалистичкој реалности – утопији.
Позоришта су почетком епидемије прва затворила врата, с обзиром на немогућност окупљања већег броја људи у јавном простору. Опет, тзв. социјално дистанцирање не би требало нити би смело да значи укидање јавне сфере, као ни пракси извођења. Ако смо као уметници и пре морали да размишљамо тржишно и нудимо се на тржишту рада константно смишљајући нове пројекте, са короном је и наша прекарна позиција појачана. Аутори су свесни ироније инхерентне овом пројекту и покушаће да је преобразе у њену супротност – аутентично нецинично политичко промишљање будућности. Свет је и пре епидемије био неправедан, рањен и неподношљив. Епидемија вируса повећава видљивост корпуса савремених неједнакости које живимо, а нашу машту бурно провоцира да оперише између замишљања бољег света и мрака будућности коју испуњавају глад, надзирање и страх.
Кроз пет ауторских гласова покушаћемо да проведемо публику кроз пејзаже и путеве тих трансформисаних будућности које нас очекују. Лоунли пленет представља слалом кроз могуће утопије и дистопије наших градова и наших интимности и фокусира се на неколико питања: Како користимо јавни простор да преобратимо наша индивидуална питања и потребе у друштвена? Како промишљамо о свету пре и после претње која је дошла да остане, у различитим, још опаснијим облицима? Како спроводимо најелементарније интеракције са другим људима, предметима, бићима док смо у позицији апсолутне неизвесности о томе какав нас све живот чека сутра? Ова представа рефлектује на свет прве половине 2020. године, док истовремено покушава да промишља форме театра које се могу одвијати и упркос вирусу, а последично томе, и потенцијалне форме заједништва у јавном простору будућности.
Трајање: око 80 минута