38. STERIJINO POZORJE
26. maj – 3. jun 1993.
Ljubomir Simović
ČUDO U ŠARGANU
režija Egon Savin
Srpsko narodno pozorište, Novi Sad
Reditelj Egon Savin unekoliko je osavremenio Simovićev tekst; sitnome lopovu Ćori dao je karakteristike povratnika s najnovijeg ratišta. Tim postupkom Savin je ostao u saglasju sa spisateljem, dokazujući da je jedino kontinuitet nedaća u nas izvan svake sumnje. Savin je svim prizorima iz Šargana dao realističnu fakturu, prihvatajući koncept o postojanju paralelnih svetova. Samo je prvu pojavu kapetana Manojla i redova Tanaska posebno označio, kao uvođenje realnosti i fantastike u istu ravan…
Završnom scenom Savin je uspeo da uspostavi valjan i delotvoran odnos između izvođača i gledalaca. Posle monologa Prosjaka koji shvata da svako mora svoju ranu da podnese, da se zaludno žrtvovanje za druge preobraća uvek u dvostruku nesreću – i za onoga koji daje i za onoga koji uzima – Savin na scenu dovodi trubački orkestar i na ratištu stradalog Ćoru; zvuk trube, zanoseći na folklor, preobraća se u žestoku antiratnu pesmu „Daj nam sunca“ iz mjuzikla Kosa. Ovaj krik protesta protiv rata i nečoveštva uspeva da gledaoce navede na emocionalno učešće, pri čemu se ne gubi poetska slika Simovićevog dela.
Radomir PUTNIK