Koliko god bio robustan, nepripremljen, optere�en lokalnim prilikama i neprilikama, slu�aj zatvaranja, a zatim ponovnog otvaranja zaje�arskog pozori�ta krajem leta 2008, bez sumnje je reaktuelizovao pitanje promocije novih pozori�nih modela u nas, odnosno famozne pozori�ne reforme, koja ni osam godina nakon nulte godine novog srpskog po�etka, dakle 5. oktobra 2000, nikako da nam se dogodi.
�to je najinteresantnije, radikalnost i zaokru�enost zaje�arskog slu�aja ukazala je na deo reforme koji nikada, u ozbiljnoj meri, nije predvideo jasan akcioni plan inplementacije budu�eg pozori�nog zakona. Naime, nijedna od predlo�enih verzija novog pozori�nog zakona, pa i ona u kojoj sam u�estvovao 2000, nije predvidela realan spisak mera i mehanizama primene Zakona, ve� je ostajala mrtvo slovo na papiru i energiju svojih autora iscrpljivala u debatama o broju i vrsti pozori�nih modela, bez jasne ideje kako predlo�enu podelu na nacionalna, mati�na (regionalna) ili gradska pozori�ta � �to �ini osnovni zajedni�ki imenitelj svih verzija � privesti novom ustrojstvu u praksi. Svakako da je ovaj podatak u dodatnoj, a ja bih rekao i u su�tinskoj meri, onemogu�avao po�etak istinske pozori�ne reforme. Za�to?
Odgovor je sasvim jednostavan. Jasna, politi�ka volja da se i u ovom sektoru javnog delovanja zapo�nu istinske, korenite reforme koje su u drugim sektorima ve� odavno zaokru�ene (bankarski, finansijski itd.) nije postojala iz dva su�tinska razloga. Prvi je da je kultura, s minimalnim u�e��em u republi�kom bud�etu, shva�ena kao verovatno poslednji od prioriteta svih reformisti�kih, postoktobarskih vlada, a drugi, krucijalni je � strah od negativnog PR-a, generisanog od umetni�kih sindikata, zatim velikog broja javnih li�nosti, pripadnika pozori�nog esnafa, koji prirodom svog posla mogu veoma uticati na javno mnenje, na koje su postoktobarski politi�ari postali veoma osetljivi.
U tom smislu, uveren sam da opravdanja za ka�njenje reforme koja �esto �ujemo, a koja se odnose na neophodne, legislativne, sistemske preduslove za primenu novog, pozori�nog zakona, jesu samo izgovori koji sakrivaju su�tinu problema. Naime, kao �to znamo, novi zakon o radu ve� je odavno usvojen i njegova primena je u svim sektorima ve� odavno u toku, a sistemski zakon o kulturi mo�e biti, ali i ne mora, krucijalni razlog neusvajanja pozori�nog zakona. Jer, da ima ozbiljne politi�ke volje da se reforma sprovede, zakon o kulturi danas ne bi bio stoti ili hiljaditi normativ koji godinama �eka na usvajanje u Skup�tini, ve� bi bio usvojen preko no�i. Da se iskreno �eli, naravno.
U prilog ovoj tvrdnji ide i svojevremena izjava Vesne �op�i�, slovena�ke advokatice koja je radila tamo�nju pozori�nu reformu, da je �Zakon 10 % pri�e, a inplementacija 9O%�. U tom smislu, zaje�arski slu�aj, bez obzira na sve kontroverze, nesumnjivo mo�e poslu�iti kao mali pilot-projekat koji simulira sve eventualne konsekvence neminovnih, radikalnih zahvata koji nas o�ekuju, pogotovo na nivou lokalnih samouprava koje u op�tem procesu svekolike decentralizacije dobijaju sve ve�e nadle�nosti i novac, samim tim ugro�avaju�i nacionalni koncept pozori�ne strategije. Koliko god opasna, ova �injenica daje nadu da pritisak na resorno Ministarstvo i Vladu, da najzad otpo�nu toliko neophodnu reformu, mo�e do�i i s �terena�, jer uslovi za promene ve� su odavno zreli, mo�da �ak i prezreli.
Nema sumnje da �uvena �in�i�eva krilatica �ako ve� mora� da guta� �abe, onda prvo progutaj onu najve�u�, u velikoj meri mo�e biti od pomo�i prilikom odre�ivanja prioriteta na�e pozori�ne reforme. Op�te poznata �injenica je da dva velika nacionalna sistema: beogradsko Narodno pozori�te i SNP, koja vuku gotovo polovinu republi�kog bud�eta za kulturu, moraju biti prva na udaru, jer se nalaze u najpoodmaklijem stanju bolesti. Bez ula�enja u ne�to �to mora biti prvi imperativ restrukturiranja ova dva mastodonta, a to je odvajanje opere, baleta i drame kao prevazi�enog pozori�nog modela, koji tako verno personifikuje komunisti�ku pro�lost, svakako da su�tinski zahvat mora podrazumevati racionalizaciju broja zaposlenih, kao i sve druge, pre svega ekonomske mere sanacije dva velika neracionalna sistema, koji neodoljivo podse�aju na slu�aj kragujeva�ke Zastave ili nekog sli�nog Kardeljevog gubita�a.
Uspeh u re�avanju dva najte�a slu�aja, svakako garantuje pozitivni efekat domina i na manjim uzorcima, prema hijerarhiji pozori�ta koji svaka od predlo�enih verzija pozori�nog Zakona svakako nudi. Me�utim, ako se u ovaj posao ne krene na vreme, a to je bez sumnje odmah, mogu�e je da nam se ponovi jo� neki Zaje�ar, �to neminovno ra�a opasni provizorijum gde �e nam lokalni mo�nici, na osnovu sopstvenih instinkata i lokalnih peripetija, krojiti nacionalnu, pozori�nu strategiju.